Наша књижевност

УВ И ИЕ Пра РМ НИ ПЕЧЕ

646 Књижевност

|

Он са силном уметничком убедљивошћу и сликовитошћу илуструје такве чињенице као што је она, на пример, да судски чиновник добија већи чин на основу већег броја и веће строгости судских пресуда, обухватајући у њима и криве, а још више невине. Као и у другим романима, Толстој је и у „Васкресењу" изнео мноштво разноврсних ликова из аристократије, буржоазије и бирократије, у чијим се поступцима, понашању, говору и мишљењу одражавала пуна корумпираност, аморалност и садистичка окрутност царизма. Толстој је изложио читаоцу под пуном светлошћу свога јасног и продирућег критичког погледа оруђа власти царизма. Ослобођена од титуларних одежда, извучена из заклона параграфа, отстрањена од маскираног сјаја друштвеног ранга, она су показала сву беду и мизерију годе себичности, похлепљивости и сујете.

У „Васкресењу“ је поред јунакиње романа Каће Маслове дат лик Нехљудова, племића који се под утицајем моралног препорода у доживљају свирепссти неправде друштва свога доба одриче својевољно племићких поседа. Процес његовог моралног препорода врши се под непосредним утицајем религије. Нехљудов се осећа кривим за страдање Каће Масловје, каје се, хоће да искупи своју кривицу одбацивањем племићких привилегија, темељитим преиначавањем свога живота. Он сагледава друштвену неправду, хтео би да опере руке од многобројних злочина почињених од буржоазије, да спасе своју савест од гнусоба, подлости и лажи у животу тог друштва, али упада у верски мистицизам, у јеванђелско узмицање из борбе, у испоснички кострет, у кајање и свеопраштање.

Толстој даје у овом роману и јаку реалистичку слику материјалне беде руског еела под царизмом и ропски положај сељака у њему. Услови живота сељака под кметским правом претстављени су у њиховој пуној животној истинитости. Толстој је слику стања села и сељака дао са убедљивом снагом критике, поражавајуће за капитализам и царизам. Његова критика била је глас милионског патничког сељаштва, које се бунтовно уздизало против капиталистичке и царистичке тираније. „Толстој је — каже Лењин — одлично познавао сељачку Русију, живот спахије и сељака. У својим уметничким делима он је дао такве слике тога живота које иду у најбоља дела светске књижевности." „Он је умео да с необичном снагом прикаже расположење широких маса, потлачених савременим псретком, да наслика њихов положај, да изрази стихиско осећање протеста и срџбе."

=