Наша књижевност

= Кад имају очи нек гледају, а наше је, трговачко, да се вајлимо где год можемо. Што не пазе! Зар нисмо јуче оном Турчину дали пет ока сусама, а не шест, па ти не рече ништа.

— Друго је јабанац. Он ће купити, па никад поново неће доћи,

— на то ће Трифун и добро га удари по ушима. — Јеси л' ти тај нови адет учио код мене, арамијо једна! Нисам ја, — вели, — Ан-

дон Грк да закидам своје муштерије. Него ће најбоље бити, брајко, да ти потражиш негде господара таквог к'о што си ти!

Пребледе Тривунче, јаукну и обгрли му колена, али се газдаТрифун не умоли. Нареди Јанку, најстаријем калфи да му исплати цео ајлук, све до Митрова-дне, а међу еснафлијама разгласи да га нико у вароши не прими, те Тривунче оде из Београда главом без обзира... 3

— И баш га сургуниса2! — упита "Мата као да притврди, кад гмалин заврши причу.

— Јакако, то је чаршијски ред. Зар да му каља образ пред еснафом и муштеријама» — рече Иса.

— Па јес', другаче и не може да буде, ама брате, није крао од газде, па да речеш... — чудио се Мата.

— Е, баш си ћопек! — узвикну амалин. — Еј, букова главо, та боље да је из чекмеџета дизао пазар... Газда би га пребио, па би му утерао памет. Али ово, море... зар еснафски човек ову бруку да претрпи2... А ти знаши какав је Тривун! Ето, синоћ, кад смо се погађали... Ја сам ти као устабаша амалски кад треба што ђутуре да се сврши. „Педесет гроша, — велим му ја, — на нас петнаесторицу, па све да истоваримо и догнамо с воде у магазу“. „Јок, три'ес' дајем“, — каже Тривун. И неће да се цењка. „Ако није за тебе, пољуби па остави, а ја ћу наћи друге“. Опет ја почнем, а он момку: „Трчи, зови ЂБему“. И шта сам могао "чинити, пристадох. Ево, чекам одјутрос да ми да паре, а знам да ни пребијене аспре кећемо добити повр' погодбе, па да ми се кила вуче по земљи, да ми очи прскоше, али неће ни закинути!

— Ја, тако се пара тече. Нема збора, асли-трговац, — признгде Мата.

Знао је он добро газда-Трифуна. Кад је оно пред немачки рат узајмио од њега шест дуката, Трифун га је дуго чекао, али је о сваком Ђурђеву и Митрову-дне додавао интерес на интерес. Све лепо, "мирно, он је увек потанко тумачио Мати, како то његов, газда-Три-

,