Наша књижевност

ПР

; Е ( та к.

658 Књижевност

фунов новац, лежи бескорисно код Мате и како би га он досад сто пута обрнуо да га,гето, није дао из пријатељства Мати. И увек га је питао:

— Је л' тако, брат-Матог

— Јесте, тако је, газда-Трифуне, твоја је мука то, — одговарао је Мата и молио да га причека.

— 'Оћу, али прво да видимо колико ми дугујеш. Ја нећу твоје, али не дам ни моје да се крњи, — одговарао би Трифун, и тако јг дуг скочио од шест на седам и по дуката, од седам и по на девет : три цванцика, па на дванаест, петнаест, деветнаест. Онда је Мата узајмио још једанаест дуката у готову, а узимао је и у роби. Најзад, газда-Трифун хтеде да види своје паре, јер дуг беше порастао на педесет дуката, а то је по Трифуновом есапу било таман толико колико је Мата смео дуговати. На крају крајева, Мата је морао истоме газда-Трифуну продати две најбоље њиве, ону код три крушке ону крај потока, и додати два чифта волова, само да би се разлужио. Али што јес“, јес', кад га је пребрисао из тевтера, газда-Трчфун му даде пар добрих опанака и рече:

— Је л алал, Матог

— Јес' алал и 'вала ти ка' брату!

— Е, Матија, ево ти ових опанака. Издер'о си бар двоје долазећи к мени. Па сад отвори четворе очи и трипут се враћај кући пре но што се наканиш на вересију.

Упамтио је добро Мата овај Трифунов савет и отада се заврже међу њима пријатељство. Мата му помало калаузио по Рушњу и нахији: капарисао и прикупљао за њега коже, шишарке, вуну, стоку. И све је увек било уредно, исправно, строго. Знало се колико припада калаузу, а преко тога ни мангуре. И Матији из Рушња омиле трговина, њена слатка пара, али се у њега задесило много женскадије, а само један син, па није могао да га одваја од куће. Зато доконао да да на трговину нећака; слабачак је, није за тежачку работу. Газда-Трифун, као увек оћуткујући, без много речи пристаде да га прими код себе.

— Прво ће бита свуда, а после вољ' му у магазу, вољ' му терзилук, вољ' абаџилук.

И сад, док је Трифун расправљао своје рачуне и размештао робу по магази, за из дворишта се покаткад чула сетна и чежњива песма абаџијских момака. који су позади магазе кројили, шили,

.. .