Наша књижевност

659

Еснафски људи

ајтанисали чоху и сукно, Мата из Рушња, стрпљиво је, већ више сд три сата, чекао да преда сестрића газда-Трифуну и да му каже као што је ред:

— Твоје месо, моје кости!

миља ући саћа За С аслу риера а

Тај Трифун Пећанац био је један па један.

Оца му убили Арбанаси тамо у вилајету док је још био сасвим мали. Кад се мајка преудала, очух га тукао и дању и ноћу, просто га мрцварио. Најзад га дадоше у манастир, да га се ратосиљају. Ни тамо му није било добро; допао калуђеру пијанцу у руке који га мучио још више од очуха: дању га гонио на најтежу работу, а ноћу, луд од ракије, дочепао би га усред сна за гушу, па давио и тукао. Трифун издржа две године, а треће, уочи Четрдесет мученика, одбеже с неким кириџијама чак тамо доле, у Мораву. Био би дсбар воп: глас имаше леп, све је песме знао на изуст, и у души му увек еста строгост манастирска, а у понашању нешто црковно.

Лутао је Трифун од паланке до паланке, стигао до Београда, пребацио се преко Саве у Ћесарију и кренувши даље, обишао за четрнаест година и Будим, и Ђур, и Мишковце. Био и међу Власи- у ма у Ердељу. И свуда наилазио на „српску веру“. Неки секу дуван, " веки штаве коже, неки крчме пиће, а они најпромућурнији тргују чим стигну и сарафе; саградили куће насред пијаце, носе златне сатове . и ланчезе, и сто свој у цркви имају...

Пребијао се Трифун од вароши до вароши и од господара до у господара, много видео, доста научио, као скот живео, оженио се, етворио к радњу, али му једнако пред очима београдска чаршија. На једно десетак година пдед велики немачки рат у коме Београд еста ћесару, Трифун на чудо свих еснафа заклопи ћепенак у Сеге- 5 дину и појави се једнога дана у Београду, бргдат, сув, кошчат, жут као светац, са малом, пуначком женом, си чићем и набијеним ћемером. · 3

Никоме се није јављао нити кога дворио, али га сви запазише кад прве недеље стаде за леву певницу иза појаца, чист, добро обу-

ја а Уран ВРАТА ти ја Бе а

је

ман пада Ава ага у аи

МЕ ђе за о.

чен као еснафски човек, висок, строг. Поче да припева уз попове 5

и појце. Појци заћуташе, прота провири кроз двери, сви се еснафи Е окретоше да га гледају, и његов глас, јак, дубок, све живо занесг. 5

Али их још више задиви, кад ућутка и грчке појце са десне певни-

| ;