Наша књижевност

Дет

35:

688 Књижевност

татим глумачким средствима изражавања, да им тражи и нађе нсве и друкчије изразе. Међутим, њен подигнути тон, стално на линији хистеричног пренемагања, — по сугестији режије, — био је толико досадно монотон, да је потпуно промашио психолошки ефекат који се желело постићи. Млада глумица Оливера Живковић, у улози Весне, бића које је сам писац оставио као нерешену загонетку, покушала је да импресионира појавом, држањем, лепотом: спољашњим елементима глуме тзв. великих филмских звезда. Зар се у том лику ипак није могла наћи промашена егзистенција једног младог бића2 .

Лик Омера Сабрића, збуњеног и неодлучног поштењачине, дао је убедљиво Василије Пантелић, док је његовог пријатеља, првоборца и комунисту, тумачио Љубиша Јовановић на свој уобичајени начин, који већ почиње, и поред све једноставности и природности, да личи на шаблон.

Александар Златковић, у улози превејаног судије Твртковића, са гротескном маском злочинца-робота, тумачио је ову реалистички замишљену личност механизираном рутином, која за сваку емоцију има строго одређени конвенционално-стереотипни израз..

Патриархалну српску удовицу, сестру инж. Новаковића, тумачила је Невенка Микулић са много сочних, али некад и пренаглашених акцената.

Паја Богатинчевић дао је улогу ласцивног и ограниченог апотекара из Загреба на поразно празан, вербални начин.

Ивка Рутић, у улози учитељице која је сва сачињена од страсти оговарања и шовинистичке осетљивости, била је сасвим бледа и безизразна. ж

„Вечера" Скендера Куленовића, и поред свих, не малих недостатака и слабости, претставља озбиљно рађен, књижеван покушај наше нове комедије. Ако се писац, у свом будућем раду, буде ослободио почетничких мана шаржирања и страсне потребе да на малим животним основама гради велика и компликована књижевна здања, од њега се с правом могу очекивати актуелна и зрела уметничка дела.

ЕЛИ ФЕНЦИ

заенварарење а евб