Наша књижевност

БЕЛЕШКЕ

КУЛТУРНА ХРОНИКА:

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС КУЛТУРНИХ РАДНИКА ЗА ОДБРАНУ МИРА У БРОЦЛАВУ

У пољском граду Вроцлаву, од кога су Немци, за своје владавиБе, направили бедем националсоцијализма, одржан је од 25 до 28 августа интернационални конгрес културних радника 3за одбрану мира, на коме је узело учешћа око 500 делегата из 45 земаља. Припремљен _и одржан у време

отвореног хушкања америчких

империјалиста ·сна нови оветски покољ, Конгрес је био величанствена манифестација једнодушности свих напредних духова света у осуди фашистичких потпаљивача рата, манифестација решености и спремности књижевника и уметника да своју личну судбину, судбину културе уопште не одвајају од судбине милионских маса трудбеника.

Првога дана заседања, после свечаног отварања и поздравних говора, Александар Фадејев поднео је у име совјетске делегације опширан реферат о науци и култури у борби за напредак, демократију и мир. Приказавши у неколико сумарних с потеза борбу између снага демократије и снага империјализма, Фадејев је подвукао огромну улогу коју је Совјетски Савез одиграо у обарању фаштизма, помоћ коју је он пружио малим и великим народима у борби за очување или извојевање националне независности. Разголићујући нове тежње за светским господством, које се брутално исповедају у Америци, он је протумачио циљеве кампање која се

води против СССР-а и указао на прави смисао прогањања научника, књижевника и уметника у Америци. „Милиони људи на читавом свету, рекао је Фадејев, не желе да дође до новог рата; али то није довољно: потребно је да се све снаге против рата уједине у борби против нових изазивача

"светских покоља" У том свеоп-

штем фронту дужност је интелектуалаца, пријатеља прогреса и мира, да свим облицима реакције супротставе храбру и активну опозицију живе и прогресивне мисли. Убеђење извесних културних радника да повлачењем у радни кабинет могу сачувати своју независност ·спред налетом реакције, кобна је илузија: онај који неће да буде изложен тиранији и њеним захтевима, мора да себи тражи и нађе место у редовима радног човечанства. Искуства протеклог рата показала су да су напори интелектуалаца ефикасни само онда ако су удружени с напорима широких слојева народа. сФРадејев наводи пример немачких књижевника и уметника који су остали немоћни пред налетом хитлеризма, и том примеру супротставља драгоцена искуства интелектуалних радника потлачених земаља, који су, борећи се заједно с народом против фашистичког поретка, показали висок пример свести и одговорности. Наводећи, као илустрацију за своје тврЂење, светла имена француских, пољских и чешких књижевника,

Мерни у Кеј не У Пола ал Еври БР

У дз ЕТ А

иу

Је Марин 7

ми