Наша књижевност

Фадејев је намерно превидео пример југословенских књижевника, исто онако као што је, — у духу „принципијелне“ критике коминформовске провенијенције, — 'заборавио да су се у колу поробљених народа Европе борили и југословенски народи, и више од друтих, и с орујжем у руци, за своју независеост и слободу, за обарање фашизма, за победу демократских снага у свету.

После реферата А. Фадејева, енглески писап Олаф Спаљтон говорио је о „миру и култури", пољски професор Јосеф Халасинскио „слободи националних култура", а француски научник Марсел Пренан о „међународној културној сарадњи".

Другога дана заседања узео је реч Иља Еренбург. „ја мислим, рекао је он, — да је један од најважнијих задатака напредне интелигенције "да изсбличи људе који, спремајући се за варварски рат, говоре о одбрани западне културе. Довољно је само погледати како та господа хопе да одбране западну културу. Она хоће да одбране западну културу заједно са генералом "Франком, заједно са џелгтима који заливају крвљу Грчку, заједно са рурским нацистима и италијанским фашистима који су дигли руку на Тољатија, са убицама бораца Виетнама и Индонезије, са људима који бацају у тамнице америчке писце са гестаповцима.' После Еренбурта говорили су делегати Азербеј-

пана, Бугарске, Чехословачке, Ау-_

стрије, демократске Немачке, републиканске Шпаније и борбене Грчке. Сви делегати су подвукли да је империјалистичка Америка, данас, она земља која стално хушка на рат. С тим су се сагласи-– ли и претставници демократске Америке.

Конгрес је с великом пажњом саслушао излагања напредног ентлеског научника ЖХолдејна, који је разобличио лицемерство реакционарних парола, којима је циљ да прикрију активну припрему рата. „Ми смо дужни да се боримо, — рекао је Холдејн, — против покушаја рсакцпије да цепа

5

културу на тзв. западну, атлантску и источну, ми смо дужни да "се боримо за зближење истинске интелигенције читавог света, за спречавање клевета против сера

Мод изговором да се мир никаквим декларацијама не може очувати и да је „само бог без греха", енглески историчар Ховди напао је Совјетски Савез, отворено и безобзирно. Његовом покушају разбијања јединства конгреса, који је остао без одјека међу делегатима, придружио се и Џули– јен Хаксли, генерални секретар УНЕСКА, који је на увијен „демократски" начин настојао да совјетској науци и књижевности подметне плод уметности капиталистичког. света — формализам. На ове испаде одговорио је совкјетски публициста Заславски. Он је истакао да делегати нису дошли на овај конгрес да међусобно измене комплименте, него да се препиру о проблемима културе, о њеној судбини. „Ја не знам, рекао. је он, — да ли ће кад господин Тајлор моћи да ме заволи, нити ја обећавам да ћу моћи заволети њега. Ми ни у ком случају не тежимо једнообразном мишљењу, па ипак ја сматрам природним што овде, у овој дворани, седе један поред другог хришћански свештеник и атеиста бољшевик. Ја бих хтео да све нас уједини заједничко осећање мржње према империјализму, према потпаљивачима рата."

У име југословенске делегације, коју су сачињавали Александар Белић, Андрија Штампар, Иво Андрић, Антун Барац, Оскар Да-

чон, Чедомир Миндеровић и Ма-

теј Бор, вођа делегације Александар Белић изјавио је: „Југословенска делегација са Конгреса за одбрану и учвршћење мира односи чврсто уверење да циљ који је с Конгрес себи поставио није непостижан, под условом да се борба започета на њему живо настави. ... Југословенска делегација изјављује да ће југословенски народи наставити, са своје стране, да сарађују на узајамном разумевању народа и заједничком

Књижевност |

Е у: Е

сонар рицувиг

зренн - пдитувтинитмкрне аеродромима веран ањ гама пививе =