Наша књижевност
послу, како би се остварили велики задаци које је оваф Конгрес поставио. Они се неће зауставити у социјалистичкој изградњи своје домовине и неће се уморити у спровођењу просвећивања и усавршавања наука у својој земљи до потпуне победе славних начела тенијалног Лењина и великог Стаљина. Југословенски народи у питању мира и равноправности народа у свету, као првих и основ- них услова за даље остварење ереће и благостања свих народа, неће пожалити незих напора, без обзира што су и досад, у већ воЂеној борби против немачког фашизма и империјализма, заједно са другим народима, а пре свега са Совјетским Савезом, поднели неоцењиве жртве."
На крају је Конгрес донео манифест у одбрану мира (који доносимо на уводном месту часописа). Све делегације једногласно су се изјасниле за манифест, са изузетком делегата САД, од којих су 23 гласала за, 7 против, а 2 се уздржала од гласања и делегата Велике Британије, од којих су 35 гласали за, 4 против, а 3 се уздржала од гласања. Пошто је изабран један Комитет за везе, са седиштем у Џаризу, Александар сСрадејев је закључио Конгрес овим речима: „Рад Конгреса завршен је, али се мени чини да је он тек почео!"
Р.
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ САСТАНАК ПОСВЕЋЕН ПРОБЛЕМИМА УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЊА
Непосредно "после конгреса у Вроцлаву, од 1 до 11 септембра у Женеви је одржан „интернационални' састанак књижевника и уметника, на коме се расправљало о проблемима уметничког стварања. Како овом састанку, недовољно припремљеном и без јасно постављеног циља, нису присуствовали претставници Совјетског Савеза и земаља народне демократије, без којих данас нема и не може бити интернационалних
културних манифестација, састанак је, без обзира на интенције сазивача, попримио карактер једне занимљиве и«помало бизарне диекусије између два табора тзв. западне културе: на једној страни, на челу са Жаном Касуом, Тристаном Царом и Жаном Лирсаом, нашли су се поборници напредних стремљења, на другој, много жустријој, на челу са Тиери-Мониеом, Макс Пол Фушеом и Габријелом Марселом, окупили су се разни колаборационисти, приврженици маршаловске културе и бретоновског бандитизма.
Жан Касу одржао је опсежан реферат, у коме је, с много конвенционалног такта и уметничке опрезности, подвукао потребу свладавања заната, без кога сликарство никад неће моћи достићи уметничко "савршенство. старих мајстора. — Анализирајући у свом говору савремену западну музику, Ернест Анселмет истакао је да је њена основна слабост — формализам. — Тристан Цара, разрачунавајући, сентиментално и благо, са својом дадаистичко-надреалистичком прошлошћу, изразио је своје уверење да је смисао поезије и револуционарне друштвене активности, данас, један те исти. — Елио Виторини сагласио се с потребом да књижевници учествују у друштвеној борби, али је, ударајући на тобожњу догматичност напредне књижевности, истакао да књижевници никад не смеју да забораве да је њихова прва дужност: стварање високе уметности. — Жан Лирса говорио је о тешкој„материјалној беди савремених "француских сликарапочетника, који својим уметничким радом не могу да обезбеде ни најосновније сликарске потрепштине. На све аргументе напредног табора, који су били мање-више импровизовани и без снаге научне анализе, одговорили су, с циничном отвореношћу, претставници уметности као уметности и уметности као уносног посла. Тиери-Моние отпевао је славопојку леларско-демократском поретку. који уметницима његовог (колабо-
а виа поли
Број Мод ма
Јао
и! <
Ме
рече 3
(А Е:
то 5
и Та
5
љ'
ари зар Ивона сада. ера Ана Пре и
ве