Наша књижевност

364 јер ФИРЕР Е

692

рационистичког) кова пружа сјајне могућности за удобан и славан живот. — Макс Пол Фуше одржао је учено предавање о свом учитељу, Андре Бретону, истичући троцкистички аморализам као јединоспасавајући животни став. = „Отмени Енглез" Шарл Морган нагласио је да се стремљења уметничког стварања подударају са начелима која исповеда филозофија конзерватизма. Итд., итд.

Састанак књижевника и уметника у Женеви био је, и поред све провинцијалне беде резултата, манифестан израз оних дубо-

ПРЕГЛЕД КЊИГА:

ПРИПОВЕТКЕ ЕРИХА

У издању „Просвете' изишла је збирка приповедака Ериха Коша „У ватри". Ова, прва књига Ериха Коша карактеристична је и по ономе шта он захвата из народноослободилачке борбе, и по књижевном методу којим се служи. Већ у првој приповеци крих Кош наговештава свој начин приповедања. На једном пропланку, пред колибом, група бораца окугљена је крај ватре и један од њих прича друговима свој доживљај. Ерих Кош ретко кад казује догађај непосредно, приказујући га на самом попришту, у ватри збивања, већ га поново оживљава у причању неког сведока или учесника. Композиционо, он већину својих приповедака гради на два плана: један је слика амбијента, сеоске куће или предела, и људи који су се, између два марша или две акције, за тренутак задржали, и ту, најчешће крај ватре, воде разговор; други је приказ догађаја, основна фабула приче, реконструисана _—_описно-приповедачки у казивању једног од присутних лица. Та се два плана ме-

Књижевност

ких унутрашњих противречности једне културе с која из кризе у кризу иде у своју сопствену пропаст; истовремено, он је још једном показао дасу у капиталистичком свету једини истински претставници уметности они радници културе који на овај или онај начин стоје на авангардним друштвеним позицијама, спремни да све своје људске и уметничке снаге ставе у службу борбе за напредак човечанства, за спасавање, очување и даљње развијање истинске културе човечанства.

Ле Кр.

КОША „У ВАТРИ"

ђусобно смењују или преплићу, чиме Кош жели да постигне живост и занимљивост у приповедању и добије могућност да радњу обоји описом природе, сликом амбијента, "живописним сенчењем детаља, да, повременим интерполирањем оба плана, осигура себи потребан предах за стварање атмосфере којом ће окружити јунаке својих приповедака.

Градећи своје приповетке таквим методом, Ерих Кош не слика људе и њихова унутрашња доживљавања непосредно, једноставним и јасним потезима, већ их осветљава посредним путем, оном светлошћу која се на њих рефлектује као одраз опште, јединствене атмосфере којом су у једном тренутку збивања обојени и догађаји, и природа, и људи. Код Ериха Коша описи природе или слике амбијента у коме се радња збива преплићу се, готово прожимају са ходом догађаја и доживљавањима људи; он анимира целу природу: шуме, дрвеће, стазе завејане снегом, звездане ноћи, планинске пределе којима војска пролази, да би пред очима читао-

„4 ~

дрена дрва завио