Наша књижевност

720 Књижевност

паче, големе челичне цеви и тешка постоља пребачена на леђа. О боковима имали су торбице, на леђима су носили увијену ћебад и ранце испод којих су се једва видели.

Неко време све до Требесиња, пели су се путем који се између живица и сувомеђа пробијао као горски поток. Уоколо били су ма- . слињаци, под крошњама које су наткрилиле пут било је хлада, а војска у зеленим чојаним униформама тешко се могла разазнати међу лишћем. Али изнад Требесиња, идући ка Сврчугама и Мокринама, пут одједном изби на голи камењар по коме је несметано пржило сунце; војницима, који су уским путељком једва ишли по двојица у реду, прилепиле су се кошуље за леђа, зној им је пробио кроз блузе и испод шлемова цедио им се низ лице калима крупним као сузе,

Кад колона изби на зараван, испод великих стена које Мокрињани зову Кулина са цркве на Мокринама јекну звоно. Само једанпут, а онда клепну тише, као јека, и умуче на пречац и некако чудно.

Први официр заустави колону. Он погледа на све стране па потрча низбрдо. Устави се тек на крају колоне, код осталих официра. Нешто су се саветовали, показивали рукама пут звоника и кроз двоглед гледали село и претраживали врхове Драгоштице. Најзад се одлучише. Официр се врати на своје место, посла напред патролу, подиже војнике који су били полегали иза стена и колона опет крену.

Сунце је отсевало од шлемова и цеви пушака. Колона пезавијала, клупчала се и одвијала, и као змија се пела уз брдо. Кадуља је мирисала међу ретком, од сунца спрженом травом.

Кад дођоше на Мокрине, Талијани нађоше село као метлом пометено. Нигде ни стоке ни кокоши, које обично чепркају уз ограде. На кућама неки прозори незатворени, ватре на огњиштима непогашене, али нигде ни чељаде да се нађе за водича. !

Тако прођоше и кроз Сврчуге, а кад избише на Метериз, негде иза подне, лепо видеше како се, као неки знак, изненада, тамо од Крушевица, подиже танак дим, а после ојача и пође право пут неба.

Колона се опет устави и саби. Официри се окупише да већају. Сачекаше неко време, па војска опет крену у више праваца, као полип кад пружа краке. Прође тако поред празних стаја и мимо првих кућа. Дим се вио са горњег краја села, па се сва упути тамо.

Пред кућом која је горела стајао је крушевички кнез сав ознојен, поцрнео у лицу од гара. Кошуља му на рукаву поцепана и наго-