Наша књижевност

Крушевички кнез у 719

Кнез је изводио коње из избе, товарио их, и изгонио браве из појате. Илинка је седела пред кућом с дететом на прсима и гледала у старо испуцало бурило које је претурено лежало у дворишту. Коњи, везани за ограду, њушкали су се и гуркали главама.

Кад је жена пошла и нестала му из видика, кнез постаја још неко време на узвишици, одакле су се виделе Сврчуге и Мокрине обрасле у маслине и смокве, па се полако врати кући.

У кући је било пусто. Он се обрну по њој. Жито, кртола и остала »рана били су одавно већ изнесени и, као и у других сељана, сакривени у шкрипове и пећине повише села. Поњаве и робу понела је жена. Крај огњишта лежала је синија, напукла по средини, с остацима синоћње вечере. На гредама, о клиновима, висило је нешто старога алата, ту су биле и лимене зарђале канте и шупље посуђе, дотрајало и зарђало, од кога сељак, који га је некад купио за скупе паре, не може лако да се одвоји. |

Кнез се још једном окрену по кући, да би видео шта још може да се спасе. Секиру прислони уз ограду; синију, наћве и троношце сложи око дрвених греда које су држале кров. Из појате донгсе нешто сламе, па и то разастре око греда. Над огњиштем спази окачене вериге. Кућу су му градили заједнички дјед и отац кад се овај женио, и одједном му дође тешко да се од њих растане, скиде вериге са куке, па и њих изнесе и остави на ограду до секире.

У Новоме, дотле, још од јутра је немир, и војска под шлемовима крстари улицама. Са Убала је стигао извештај да су и тамо 0оборени стубови и срушен мост на цести. Анђело Кандида, „црни витез“, бесни. Распитује се за вести са Пода, Каменог и Крушевица, па кад му јављају да од кнеза нема никакве поруке, он телефонски позива команду и наређује да пут Крушевица одмах крену две чете под пуном ратном спремом. >

Чете су пошле око девет часова. Сунце је пржило над Новим као усред јула. Доле у луци, заклоњене лукобраном, рибарске барке лењо су се љуљале на мртвом мору. По пристаништу се растурио вод војника чекајући брод који никако да стигне. Војници су изули ципеле, ноге су спустили у воду да их расхладе, па тупо гледају на отворено море.

На цести, крај цркве на Топлој, постројавала се колона војника и кренула онда навише, пут Сушћепана. Први су држали пушке „на готовс“, за њима су ишли митраљесци, а последњи су носили ба-

)ож