Наша књижевност

782 - - Књижевност

ричним духом. Он је у Држићеву начину писања она стваралачка снага помоћу које писац осуђује изопаченост и накарадност, разоткрива прикривену суштину људских поступака, разголићује стварност. Разоткривати истинске видове живота кроз немилосрдни смех, изобличавати преживеле и накарадне облике друштвене стварности кроз неумољиву сатиру — то је одувек био, по превасходству, поступак великих комедиографа свих народа у свима временима. Писац Тирене, дела у коме се већ може да наслути будући генијални творац Скупа, Манде и Дунда Мароја, у тој великој светској класи писаца није на последњем месту.

Са тог становишта посматрана, Држићева Тирена, ма да сва обавијена песничким веловима пасторалне идилике, дала би, у темељитој материјалистичкој анализи, необично много стварних података и реалних запажања о друштвеном животу Дубровника. Када стари Армин Павић: каже за Тирену: „То је права покладна фантастерија, која мало пази, да јој у композицији буде смисла, то је прави одсјев дубровачкога помирљивог политичког живота", тој његовој констатацији, која стоји готово потпуно усамљена у нашој књижевној историји, није тешко наћи реална оправдања у самом тексту Тирене. Једино тим путем, путем критичко-материјалистичке анализе дубљег смисла текста, може се доћи до конкретних књижевно-историских и естетских закључака о смислу и значају овог Држићевог дела.

У том светлу, Држићева Тирена, која је већ одолела страшним искушењима која време собом носи, неће више изгледати тако наивна каквом се учинила оним научним радницима који нису успели да кроз копрену њене поетске безазлености сагледају њену унутрашњу животну садржину.

ЕЛИ ФИНЦИ

1 Армин Павић: Хисторија дубровачке драме, издање Југославенске академије знаности и умјетности, Загреб, 1871, стр. 67.

ом