Наша књижевност
786 5 : Књижевност
-
„изгубила Београд, узели га Турци, а у градићу промена само та да се неке од оних породица вратиле ћесару, и пребегло још десетак грчких породица са Балкана. Отпаци историје. Нека крупна личност, нека колонија: дођу, оду; поседе, претопе се, изумру. Трговина, као увек на границама, нечиста, прикривена, већином транситна. Стоји ли: памук, вероватно је дуван. Стоји ли: стакло, пази! вероватно су драгоцености и важне хартије. Запљусне мало у тихој ноћи река, чун примили обали, искоче два човека и извуку сандук из Цариграда, или заливен сандучић из Београда, или отпрате трећега човека подаље до друма, где већ чекају кола да пребеглицу одвезу у Банат. Леш, мртва глава — никада; варошица је остала без историскога ранга. На Балкану су устанци и инвазије; у Србији се одмењују династије; из Београда бежи кнез — а у градићу, на усамљену гробу лепе Гркиње са Коринтскога земљоуза грлица свила гнездо, и чува у њему два ситна јајета.
Али ако је историски значај варошице остајао неважан, живи живот је имао шаренила. У неком сокачету, под виноградима, јави се тек неки гост први пут на позорници историје. Свет оживи, нагађа, препричава; полиција се прави забринута. Па тај гост-глумац нестане, а читава трупа, национална, политичка, трговачка трупа започиње свој подужи репертоар драма и коме дија. Емиграција значи разне језике и обичаје; интриге, спекулације; лепе жене, загонетне прошлости; нагла богаћења или осиромашавања, бројно опадање, пропадање. Гробље паланачко тек види неку плочу са непознатом азбуком»постоји плоча коју годину, препукне, падне, однесе је ноћу каменорезац, или је сакрије у неку гробницу гробар. У старим новинама варошице има фељтон „Бестао гроб". Градић, доброћудан, мио, прима досељенике прво као путујуће позориште, па као људе и браћу. А кад се коло'нијица разврежи и оновчи, домородци омрзну и куну наметљивце и туђинце. „Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме! отимају права, и рад, стичу!“ — „И побеђују нас бољом културом — ваља признати.“ — „А ми ћемо њих смлатити нижом културом, него шта! Кад нижа култура не би била здрава, не би је бог дао!" — Па се победници и побеђени, надмоћи и порази избркају у малој варошици без великога значаја. Остане на живу послу само време. Не оно време што тамо на Балкану тече, хуји, носи, него време које се припије на једном месту и само једе, једе. г