Наша књижевност

| _

Ма а ТЕ и ње ава и > а ђе ји Ме мо

Последњи Грци 795

На први мразни дах ћемо свенути, цела ливада одједаред... Ја волим децу. ја... ја... сећаш се, једаред смо говорили да тамо у сиротињи грчкој потражимо неко дете, сећаш сег

— Извини, Јелена. извини. Нисам добро, а и љут сам на Морфидиса. А кад је човек љут, требало би да оде од куће, и, као наш Темистокле, да изађе на обалу хучне воде, и тамо да се изразговара и извиче.. А о деци, извини, ево како сам често мислио: Можемо немати деце, па ипак бити Грци и живи. Кад неко стар онемоћа, или умре, довести на његово место Грка готова човека, да одмах ускочи у седло. А можемо имати деце, па опет да не будемо ни живи, ни Грци. Јеси видела Замфирова сина» постао ортак Матићу. Фирма гласи: Матић и друг. Фирма је Србин, а Грк, који друкчије разуме посао него Матић, он је ортак без имена.

— А можеш ли, кад затреба, наћи тога готова човекаг писмом или депешом да га поручишг одаклег... Отац мој, без мушке деце, пропао је чекајући одмену... Зна се да смо мртваклук, да нас је тако мало да не вреди неко да долази и овде започиње посао. Српски прота ми је говорио: „Ми Срби дошли смо овамо читав народ, и давно и давно, и још имамо муке за опстанак. Множимо се из дана у дан, земља под нама пуна наших костију и зноја, дакле наша, али има ко је. старији и од нас, па бране живети." Према нама, због вере, Срби су старији и домаћини, па сметају када год могу... Треба се борити, отимати, децу

_ имати, ортачити се са Србима тако да они буду ортак. Треба

узимати њихове девојке и погрчавати их. Треба ићи у позориште и у циркус, а не само у цркву и на гробље!... У цркви, ми једва имамо венчање и крштење, имамо опела и парастосе... Кажеш за младога Замфира. Он је из Карловаца, познајем га добро. Грци — увек све натрашке — место да се отимају 0 њега, нису га хтели у ортаклук: нема доста новаца, а паметан је. Узео га Матић. Па сад ако се млади Замфир не ожени а по нашем рецепту не треба да се ожени — радио је за Матића, који уосталом има безброј кћери.

— Па то и јесте: ожениће га Матић својом кћерју, и даљи Замфири ће бити Срби... Нека се Замфир врати у Грчку, нека почне сасвим скромно, од једне драхме.

— Тешко је натраг у Грчку, нисмо ми више онај народ, друго смо... нико нас оданде не зове. а кад сами одемо, скоро нас не познају. Отац наш слао је нас две у Грчку код једног