Наша књижевност

:804 па Књижевност

насилујеш, а кад га већ имаш, онда још ваздан бриге да постане мој, мој! Удахњујем му нешто од живота, дајем му нешто од очију мојих, милујем га, разговарам с њим као с дететом, хоћу да погинем за њега, слатко да погинем, јер је мој, мој!... и знаш то и ти!

=— Не знам, иако сам много пута изгледао да знам... То је, видиш, оно ваше насиловање деце да уђу у калуп, буду стари, "остану хладни, ничији. Новац мој, мој, син и унук мој, мој затворен и он у сандучић! Ја сам тако и постао одљуд, али сам постао одљуд и према новцу! Неразумљив је мени живот богатог Грка у Римској улици, одавно.. „Ја мрзим ту улицу! А пре ње мрзим себе, што сам пустио да ми не дате живети, да ме навикнете на смрт. Црква, религија, гробље, то треба да спасе Грке! Баш који имају религију, треба да остану у својој земљи. Религија има велику снагу, али у туђини наопаку снагу. Овде, у Новом Саду, у Вршцу, нити се понемчујемо, нити помађарујемо, "него се посрбљујемо, а нисмо Словени! Заједничка вера, литургија и- гробље, то нас усисава! А да нас не би усисало, негуј веру, "религију, гробље!... Луд, извештачен живот скроз! Једемо и пијемо извештачено, имамо ванбрачну децу извештачено, гоми-ламс новац извештачено... - ; Е

— Извештачено» — смеши се стари вештак. — Али извештачивати се може са много вештине! и са славом! Грци смо! Извештачене су многе од наших филозофија, али нико у свету не уме почети без њих. Извештачени смо, не знамо ни сами како, са малим лађицама тукли и давили велике персиске лађе. Извештачени животи су врло различити... :

— ..мој, на пример, и толиких нас, сви без жене и деце, „сви старци...

— .. јесу врло различити, не мари да ли су без деце или са децом, да ли су са религијом која мора у српску цркву... Та религија изигра консисторију у Карловцима, и ми идемо у прекрасну, за нас, колико нас је, и у велику своју цркву...

— „али цркву на гробљу!

— ..„гробље и јесте религија и молитва, мој сине. Све цркве бп морале стојати на гробљима, а не међу бакалницама м по пијацама. На целом Истоку су гробља једини паркови... Зар пису некада гробља била уз црквег... Дакле, у прекрасну, своју цркву... Спида, чаршиски Грк, додуше, али Грк можда бољи него ми сви, знао тај Спида на какве се све начине може извешта-

диоре.