Наша књижевност

506. Књижезност

стања. Дед и отац становали су већином у Цариграду, али су имели куће у још неким градовима Балкана. Георгије, се родио у Атини, тамо учио француски лицеј, а на неколико места у Европи трговачке науке и права. Путовао је много, читао много. Настанио се био у Цариграду, тамо му се родиле и обе кћери, па онда, због неких банкарских послова свога оца — од кога је наследио врло велико имање — добро је било да он, наследник, нестане са оног хоризонта. Мудар Грк, за сваку сигурност, досе_лио се у место сасвим без хоризонта. Говорили су за њега Грци — добронамерно, чак и с поносом, јер су га сви ценили и са измиреношћу му завидели — говорили су да Спида ради свега двапут годишње, и да тако заради тачно колико му треба за трошак. Капитал не увећава, али и не крњи. Вози кроз живот као велики сигуран брод по мору. Доиста, Спида није имао ни магазу, ни канцеларију, ни агенте, ни писара. Кад се доселио у градић, живела му је још жена. Становао је близу две године дана у гостионици, док није подигао кућу. Где ће је подићиг Ни у Римској, ни на пијаци, него скоро при крају града, према реци и парку. Врло висок партер за оно доба, са врло високим оживалним прозорима. Са улице, фасада не дуга, свега пет прозора; кућа се продужавала унутра, у башту. Обојена тамном масном бојом; иза прозора тешке'и увек мирне завесе; ти прозори на улицу, бар видљиво, никада се нису отварали, нити је кад ко главу кроз њих промолио. Наместио се Спида, ушао у кућу, почео да живи начином живота каквим у градићу нико није. Што не значи никакву упадљиву или шумну екстраваганцију, него један особит, миран метод који једнако пази и предухитрава судбину, не да јој да запрепашћује, да препада. Такозваних случајности као да није било у његову животу, то јест, његов живот је био као и свачији, само што он није допуштао на узбуну, ни немир, ни нагло отварање и затварање врата, И разговор задуван. „Ништа о ни случајност ни „страшно“, ако се човек не усплавирује — говорио је Харисијадес, њ сам миран и хладан, радо је то понављао, али увек додавао, са ироничним осмехом: „Да ми је да доживим кад ће се Спида усплахирити". Био је Спида мајстор живота, и отмен човек у отменој кући. Мир, увек мир. Млађа кћи Марина имала је у Швајцарској неку врсту авантуре са пастором, који је долазио у завод као наставник етике; па затим врсту авантуре код куће, са доста лепим, вицкастим потпоручником Немцем из Беча. Све је то,