Наша књижевност

Држићева „Тирена" | 775

прид палачом од господе.

А никога не поткрада, разми своју свиес ломећи те гиздаве пјесни склада без покојна санка бдећи.

Маринове пјесни даке, Дубровчане моји дрази, достојне су славе сваке, одколи се тач прогласи. Ато му је звиезда дала, под којом се на свиет јави, да је по њем вјеџна хвала с Дубровником свој држави.

а не гриеште душе ваше корећи га такој права, “ зач то муже њему даше

у пјесанце тај вам склада.

Данас, четири стотине година после првог извођења Тирене. ми видимо да ни „слана од злијех језика“, ни „витар од ненавидности“, ни „Магла од неумјетеотства“, па ни јалова муцања неких наших 'историчара књижевности, који су целу ствар још више замутили, нису могли да доведу у питање Држићево ауторство. Писац Тирене, која је штампана 1551, 1607, 163 и 1632, прве световне комедије за коју знамода је, од значајних уметничких дела, играна пред пуком, био је и остао Марин Држић.

Наша књижевна историја мало се бавила овим значајним делом. Посматрајући, скоро без, изузетка, целу дубровачку књижевност као одјек италијанске књижевности ренесансног периода, Уусто још минијатуран, она је, не могавши за Тирену наћи непосредно врело у туђини, ћутке прелазила преко њених књижевних особина, задовољавајући се школском класификацијом њеног карактера (називајући је час пасторалом, час еклогом, час рустикалном комедијом). Лако је утврдити да Држић није,

1557

Бара па Буха 5

“4. А