Наша књижевност

776 Књижевност

као што то Медини наивно и бојажљиво тврди,: никакав творац нове врсте у историји књижевности. Али је он, служећи се готовим драмским калупима ренесансне позоришне игре, која није искључива појава италијанске културе, како то мисле многи наши књижевни историчари, успео да на свој, оригиналан и уметнички изразит начин сабије у њих живу и трепетљиву књижевну материју, сву вибрантну од фермената истинског живота и алузија на друштвену стварност. Фабула Тирене једноставна је.

Пролог: Сељаци Вучета и Обрад посвадили су се, јер је Обрад украо Вучети две јаловице да би почастио своју дружину. Када су се измирили, полазе да разгледају град, о чијој слави и величини говоре с усхићењем, и тако наилазе нд позорницу, смештену пред двором, која претставља дубраву.

Први чин: Пастири Љубенко и Радмио трагају за Љубмиром, који је смртно заљубљен у Тирену. Док они за њим туже, у лугу се појављује Тирена, која је поранила у лов. Њене речи, којима велича природу, дате су у стиховима љупке лепоте и потресне лиричности:

Слатко ти 'е, боже мој, при данка зороме путоват овакој зеленом гороме; травицом пролитје гди поља уреси, разлико и цвитје гди се свуд умиеси; гди толи славици љувено спиевају. регби да даники разговор тај дају;

а мирише гора ружицом одсвуда, путнику умора тер ни чут ни труда; а тихи вјетрици по пољиех играју

и врхе травици разблудно кретају; студене водице а шушње одасвуд, око њих птичице тирају љувен блуд.

Када се она склони у хладовину да отпочине, наилази Љубмир који хоће због љубави да се убије. Вила га спасава и нуди му све што жели: имање, разум или знање. Њихов разговор прекида долазак сатира који јури за вилом, и они беже. •

Други чин: Тирена је сама у лугу, страхује за судбину Љубмира, кога тражи крај воде. Уто се, певајући, појављује Миљенко. Она га мами У воду и, баш кад он загази, наилази старац Радат, који исмева његов љубавни бол. Одмах затим долази и Миљенкова мати, која настоји да сина приведе свести, јер му не приличи као убогом пастиру да окреће поглед за вилом. Но кад мати није успела да наговори заљубљеног сина, Радат га батином истера из воде и посаветује мајку да га што пре ожени

Трећичин; За време док се старац Радат одмарао крај воде, Купидо и њега рани љутом стрелом, зато што је исмевао љубав, па се и он, кад се појавила Тирена, загледа у њу:

1 ( 1

1 Милорад Медини: Повијест хрватске књижевност;

У Далмацији и Дубровнику, књига, ћ наклада „Матице Хрватске“, Загреб, 1902, стр. 301—808. ,