Наша књижевност
_ других енглеских Пн на које је Елиотова Ра извршила знатан ЈУ _ттицај, могу, као КПА ЕРИ ни навести следећи стихови (у слобода веом преводу): : ке је Јер ја сам све то већ знао, 5 све то већ знао.
за - _ Знао сам вечери, јутра,
послеподнева. %
СРИ = И измерио свој живот кавеним | +: - _ кашичицама. ;
Видео сам како трепери час моје величине, - И видео сам вечитог Лакаја пе и а и како ми држи капут, и тихо рже. ћ И укратко: ја сам се уплашио.
> о “
|-- ~ Х Аруга збирка песама „Опустошена земља“ била је још у већој _ мери „израз ужаса“ пред ратом и његовим последицама, како су то сам |. > Елиот, а и његови енглески критичари тврдили; али, истовремено, она је - ___вила и доказ јаловости извесног слабог протеста за који се мислило ла с јат тој садржан. „Његов протест је био слаб и баш због тога конгениЕЊА јалан“, писао је својевремено Е. М. Форстер, познати аутор романа , „Једно у Е- путовање у Индију“. Елиот је у песмама изражавао своје лично гађење 4 __|и неверицу, био је иритиран обавезним чајевима, салонима и дамама, каже _ даље сРорстер, и закључује да је било добро што се Елиотов протест на _томе зауставио — јер, шта је у том.свету неизмерних страхота било то"гућно сем“ лаког геста неодобравања. „Жалећи се на даме и салоне ____Елиот нам је сачувао бар кап респекта за нас саме.. да је покушао да пас истински супротстави страхоти Бата показало би се да јеги он __ уствари само пршка праха“. · · А __- За овом књигом следиле су збирке песама: „Пећински човек“, „пеа сме", поетске драме: „Стена“, „Породични збор“ и „Убиство у катедрали“, неке врсти средњевековне мистерије, која је играња у предворју Кентербериске катедрале; а међу критичким делима; „Традиција и индивидуални таленат", “Шекспир и Сенекин стоицизам“ и „Идеја ол хришћанском Е друштву“. Спас своје |„напаћене", душе потражио је Елиот у англокатолицизму и 1827 постао енглески грађанин — по: политичком убеђењу _роајалиста, а по књижевним симпатијама „класичар“. Тако „је тај спој „америчког начина живота и мишљења" и европске традиционалне ,3аје" културе, тај спој идеологије америчког империјализма и европске реакције, којим се данас одуглевљавају и који пропагирају многи књи_жевни апологети 'Маршаловог плана и Западног блока «Сартр, Кестлер, 6 " Малро и други), још пре овог рата "показао куд води: Езру Паунда, наду 5 америчке. литературе, одвео је г преко италијанских футуриста до Мусолинија те је. за време рата радио на фашистичким“ радио станицама као неке. врсти америчког. лорда Уа аи те С, Елиота, који је изабрао