Наша књижевност

Позориште

ПОЗОРИШТЕ

„ПОЗОРИШТЕ С ЛУТКАМА“

У издању „Просвете“ недавно је објављен један врло користан приручник о позоришту с луткама који је дошао у прави час.

Раније на позориште лутака друштво и држава нису обраћали паожњу. Оно је углавном било код нас познато само у најпримитивнијем 0о6лику као „Куку-Тодоре“, а виши 06лици ове врсте позоришта само су спорадично неговани. Међутим сад су, недавно, одлуком владе НРС, а и у другим нашим републикама, основана права, модерна позоришта лутака, од којих у Београду већ с успехом раде Позориште лутака НРС, које ће развити своју делатност и по унутрашњости, и Градско позориште београдског ИНО-а.

Један од најозбиљнијих проблема у овој врсти позоришне делатности несумњиво је недостатак ирактичних стручњака и потребне литературе. Зато је један од наших најстаријих и компетентнијих радника на позоришту с луткама, Божидар Валтровић, и узго на себе да начини приручник у коме ће се наћи упутстра не само за техничку изголању позори шта лутака и израду свих његових потреба, него и за практични рад у свим појединостима.

У овом приручнику писац је подробно дао сва упутства за све типове позоришта с луткама, како позоришта с марионетама, тако и онога с ручним луткама или сенкама. Он расправља о сталној и покретној позорници, о осветљењу, о рампи, декору, о извођењу сценских, светлосних, декоративних и звучних ефеката, даје упутства за израду лутака, упућује у разне врло интересантне „трикове“, упућује у припрему и обраду комада, — једном речи, на стотину и неколико страна овога приручника дато је које текстом које илустрацијама све што је потребно да се оснује, постави и развије рад у једном позоришту лутака. Сажето, а ипак исцрпно, јасним и прецизним стилом .

Штета је што писац није искористио и најновију совјетску лите-

НЕ = 1

ПИ и

107

ОД Б. М. ВАЛТРОВИЋА

ратуру о тој ствари, јер у њој има много целисходних сугестија и практичних новина.

Г. Ш.

ИЉА ЕРЕНБУРГ: ЛАВ НА ТРГУ

После успеха Руског питања Константина Симонова, у коме је приказана наказна стварност Америке, романсијер и публициста Иља Еренбург дао је у својој јеткој. комедији Лав на тргу живу и духовиту. слику послератне стварности Француске. Радња ове шоовски писане комедије, с оштрим жаокама друштвено-политичке сатире, одиграва се у једном градићу јужне Француске непосредно после срамне продаје француске независности америчким империјалистима. Јунаци овог драматизованог политичког памфлета углавном су претставници званичне Француске, свих политичких боја и нијанса, од ројалиста до десних социјалиста: општински већници, претставници Трговинске коморе, маркизи, фабриканти и трговци. Уз њих је одмах и „допунска“ гарнитура: новинари и књижевници, гостионичари, собари, певачи и проститутке.

Послуживши се основном драмском идејом Гогољевог Ревизора, Еренбург је у ту учмалу, петеновско-деголовску реакционарну паланачку средину, која брине своје ситне трговачке и интелектуалне бриге, убацио једног-класичног Американца, кога сви сматрају Маршаловим посматрачем и претставником града Џексона. Узбуђени његовим доласком у тренутку кад се очекује реализовање Маршалове помоћи (од које се сви надају лепој заради), и званични и незванични претставници града утркују се ко ће пре и ко ће више да се додвори приглупом Американцу, коме се, у глави мутној од алкохола и никотина, мотају само мисли о бизнису са француским старинама. Управо у тренутку када су безочни француски трговци слободом и домовином хтели да претставнику пословне Америке, на церемонијално