Наша књижевност

ИВАН ПАНКАР

Ништа нас неће више убедити у величину нашег времена и напредак нашег живота него кад га упоредимо с прошлошћу. А најочигледније и најпотресније осетићемо слику тих разлика на примерима живота и рада претходника нашег друштвеног преображаја. " Иван Цанкар је највећи непосредни весник наше социјалистичке револуције, који је из своје неуморне, измучене руке предао „длето, које клеше гранитни темељ нове зграде“ генерацији која долази, победоносној генерацији пролетаријата и његове радне интелигенције. Кад је Лењин говорио о делима генијалног Толстоја, рекао је да је за сваког великог уметника значајно то, што се у његовим делима огледају бар неке црте револуције. У делима Ивана Цанкара огледају се све битне карактеристике наше револуције, која је сазревала отприлике у времену од 1896 до 1918 године. И не само то. Иван Цанкар је у многим својим уметничким делима, у својим говорима и списима посветио све своје снаге борби за остварење историских задатака, који су стојали пред пролетаријатом и пред нашим народом.

Сам је о своме раду у „Белој хризантеми“ рекао: „Понос је у моме срцу: упркос свим поукама, опоменама, приговорима, упркос исмевању, грдњи и сумњичењу, цео мој живот и рад служио је највишој идеји: истини! Што сам видео очима, срцем и разумом, нисам затајио и не бих затајио ни за саме златне небеске звезде. А истина је услов свега осталога: лепоте, слободе, вечнога живота. Док сам веран истини, веран сам себи; док радим у њено име, мој рад ће бити плодан, неће увенути од пролећа до јесени.“ „Моје је дело слутња зоре, свака моја реч и сав мој живот. Већ чујем длето које клеше гранитни темељ нове зграде...“

А у једном писму жени Етбина Кристана, Ади Кристан, каже: „Зато смо на свету да скидамо то блато. И обојица, Етбин и ја, можемо умрети свесни да смо откинули много лепота:“

Тако повезује и усклађује Иван Цанкар свој рад с радом вође социјал-демократске странке, преплеће борбу за истину с борбом за лепоту, даје притом предност истини и на другом месту наглашава: „Књижевност је краљевство за себе, минијатурно краљевство... Нисам стајао у арени књижевности, него у арени живота! Њему, васионском свеобухватном објавио сам рат.“

ће