Наша књижевност

8 3 у ~

ЗрВИН ЗРИИ РЕН ЛУ ЛИ 14 5 Књижевност

држави и каже да су социјални демократи код нас радили као онај који је „просто пресадио палму на Крас, а није уопште испитао крај ни тле,“

Цанкар је управо генијално осетио и схватио најтеже проблеме социјалистичког покрета, проблеме који нам се данас постављају у новој светлости — у нашој борби за исправне односе међу социјалистичким државама и за признање специфичности, снаге и карактера наше револуције.

Цанкар у „Очишћењу и подмлађивању“ говори о том да је било природно очекивати да социјал демократска странка ступи прва „на фронт“, да она буде позвани вођ и гласник у борби за народно ослобођење и васкрсење... да иступи на поприште чврсто организовано словеначко радништво, које је навикнуто на искушења и патње, навикнуто на борбу и истрајно у борби.“

Пада у очи да Цанкар уопште не подвргава строгој критици аустромарксизам, који је служио немачком империјализму и његовим војним циљевима. Исто тако изненађује блаконаклона оцена клерикалне странке, нарочито Крека. Можда је у питању опрезност пред цензуром, па то је било још у јеку рата у пролеће 1918 гр Можда се, што се тиче клерикалне странке, ради о реалном, тактичком, тренутном потезу (април 1918 г.), док не буде срушена хабзбуршка тиранија Јер у истом предавању каже такође да ће у новом дому чврсто организована социјал-демократска странка... умети да извојује своју вредност, умети да постигне своје циљеве!

Ово последње „можда“ изванредно поткрепљује и његово друго предавање, које је одржао у јуну 1918 г., дакле више од месец дана после „Очишћења и подмлађења“. У том другом предавању говори врло много о пролетаријату и у улози интелигенције у преваспитавању пролетаријата. Говори о „тешком и мучном задатку“ који чека словеначку интелигенцију, „да масу нашег народа, у првом реду наше радништво, припреми за оне борбе које чекају наш народ.“ Говори о том, да „ће бити још потребно, да му да поноса и самопоуздања,“ тако да осети: „На мени, на мојим плећима, на плећима радника, пролетера, лежи будућност словеначког народа, народапролетера!“ Тај Цанкарев тестамент пролетаријату и интелигенцији, исказан у његовом последњем јавном иступу, испунио је наш пролетаријат и наша интелигенција нарочито за време народноослободилачке борбе и утврђује га у изградњи социјализма.

Управо је вероватно да је Цанкар сакрио своје сопствене мисли, парочито критику социјалне демократије, иза погледа „младе интелигенције“ у социјално-демократској странци једино из конспиративних разлога. Јер критика „младих“ долазила је већином с деснице, из масариковштине, из национализма, из Препелуховога аграризма итд. И тим „младима“ могло би користити последње Цанкарове јавно изговорене речи о улози интелигенције у испуњењу историске мисије пролетаријата.

о