Наша књижевност

МА УРА,

Иван Цанкар Е 17

душевности ликова — непластично, магловито описивање унутрашњих расположења. Свакако је изванредна одлика његова реализма понирање у душевни живот, у унутрашњи свет, и, пре свега, схватање уметности као служења истини, прогресивној истини свога времена. У том погледу његов реализам у развоју наше књижевности значи драгоцен корак унапред. Ако томе додамо још „пластичност“ његових описа, „монументалност“ призора и „маркантност“ карактеристичћих ликова његова времена, имали бисмо неку општу слику његове књижевне методе.

Писао је новеле, цртице, драме, предавања, критике и полемичке списе и, нарочито на почетку свога књижевног пута, песме. Већих дела није написао, иако их је више пута имао у нацрту. Наводно је велике архитекте светске књижевности, нарочито Ибзена и Золу, управо мрзео. Уствари његовој књижевној методи и целој његовој импулзивној борбеној личности одговарала је управо драма, сатиричан спис, новела, цртица.

Слично што и за књижевну методу његова рада могли бисмо углавном рећи за негативне и позитивне стране утицаја на његов књижевни рад. И то подручје чека анализу, прикупљање чињеница и поређење са савременим правцима на западу и северу, код руских класика, код Горког итд. да би била могућа стварно правилна научна оцена. Понекад наилазимо код Цанкара на савремене западне утицаје, који су му у његовим делима само обогатили форму и „разбистрили поглед“, а — садржај и проблеми су потпуно наши, прогресивно захваћени. Уствари, за Цанкара важи оно исто што је он сам написао о туђим утицајима на Жупанчића и Кетеа, нарочито о утицају нове француске романтике: „У то време је био у Француској и Немачкој већ побеђен такозвани натурализам: међу нама Словенцима живео је само две године: дошло је доба нове романтике. И као што ниједан светски покрет не пролази мимо нас Словенце, а да не остави дубок траг и међу нама, тако је гледала у свет и ова млада генерација отворених очију и пријемчива срца. О каквом голом копирању и подражавању не може бити говора. Утицај нове француске романтике једва се познаје на први поглед у прво; Жупанчићевој књизи и у Кетеовим сонетима. Обојица су стајали исувише чврсто на своме словеначком тлу, да би тај утицај могао остати трајним. Осетљивост душе за снажно таласање света и живот ван земље само им је проширила хоризонт, разбистрила поглед,“

Као што су наши књижевни историчари неправилно оцењивали цео уметнички и друштвено-идејни лик Ивана Цанкара, тако су, с друге стране, изнели значајне мисли о његову језику и стилу. Те ће мисли помоћи нашим савременим књижевним теоретичарима и историчарима при даљем расправљању тако горућих питања наше књижевности као што су управо питања лепоте, карактера и дубине Цанкарева језика.

Кад данас читамо дела неких наших писаца, не можемо се довољно начудити како је после Цанкареве смрти наш језик дубоко 2 Књижевност