Наша књижевност

узећу

ЗРЕЊАНИН

Одломци из !У дела: Погибија и нови сусрет

Тад свану за радише И мајке из авлије,

За фузбал који пикају Деца из града,

За малог голмана,

Ког и сунце,

Нежније

Љуби у врат топли, Тамо где киша

Не пада.

Скоро ће у школу, Помислио сам. Биће Радник,

Инжењер,

Песник,

Капетан брода,

А можда учитељ ко Зрењанин и децу Учиће.

Тад га угледах: Прав стоји.

А леп —

Ко слобода.

Ту: бритка лепота јунаштва што смрћу Није престало

И шврћа што се зареко

На пољани гол да не прима.

Хоће ли тако |

Да брани