Наша књижевност

56 > Ра ИЕ и КИНЕ СЕТ

.

онај његов интиман, простосрдачан, уверљив тон који и туђим мислима даје његов лични нагласак. Етика је у исто време продужење његових Собранија и наставак наравоученија из Басана, али и први покушај да приведе своје нове планове у дело. Она је несумњиво једна од оних књига које је Доситеј припремао са Соларићем у вези с њиховом будућом делатношћу. Писана у Трсту, прерађивана и допуњавана у Млецима, она носи у себи оно одушевљење, онај занос који је у том часу инспирисао Доситеја за једну ширу делатност. ПИ |

И као да предосећа догађаје који ће убрзати препород нашега народа „Доситеј завршава овај свој знаменити предговор наговештавајући „зраке нашего просвештенија и прослављенија приближујуће се зоре, и пожелајемаго нашега пролећа предзнаменованија, и предвозвешченија.“

Ке (ДОСИТЕЈ САЗНАЈЕ ЗА УСТАНАК И СПРЕМА СЕ ДА КРЕНЕ У СРБИЈУ).

.

Није прошло неколико месеци од изласка Етике и Доснитејева повратка из Млетака, а у Трст почеше стизати прве вести о устанку. Доситеј их је сазнавао из новина и од тршћанских трговаца који су били у живим пословним везама са Земуном. Али их је, по свој прилици, најраније сазнао од Викентија Ракића.

Овај писац побожних књига, који је тада аскетски и повучено живео у парохиском дому крај српске цркве Светога Спиридона, одржавао је везе с неколико знатнијих људи у нашем народу и био обавештен о многем догађајима. Енергични архимандрит манастира Пиве, Арсеније Гаговић, на свом путу за Русију свраћајући у Трст, казивао је Ракићу о црногорским бојевима против Турака који ће учинити да се Брда присаједине Црној Гори. Ракић је Гаговићева казивања срочио у један мали спев,“) жудно читан по Трсту, Будиму и другим градовима, баш у време кад је Доситеј објављивао Етику. О догађајима у Србији Ракић је био још боље обавештен из преписке са митрополитом Стратимировићем кога је Ракић обавештавао о свему што би чуо у Трсту о Наполеону и догађајима у Далмацији и Италији, а митрополит би опет њему враћао услугу вестима са своје стране. Може се, дакле, претпоставити да су Ракић и тршћански трговци врло рано. сазнали за немире у Србији.

Убрзо затим стиже и писмо устаника у коме од Тршћана моле новчану помоћ ради набавке оружја и муниције. Овај апел начинио

") Пјесн церногорска о побједи над скадарским пашом Махмутом БушатлиЈом која се случила у два сраженија. Перво сраженије било је љета 1796 мјесјаца јулија П-го. Второ тогожде љета мјесјаца септемврија 22-го. Сочиненаја стихами у С(ве)таго Спиридона в Тријестје. В.(икентијем) Р.(акичем) Ф.(енечким), В. Будије градје, печатано при Кралевском Университет. Писмени славеносерб-

скија печатни. 1808, Јп 129, с. 16. — Вероватно штампана у мало примерака и

много читана, те је данас гапата. , •