Наша књижевност

ПИ у

+34 с = .„. Књижевност

романтичарском или чак шопенхауеровском смислу, то јест идеалистички, као принципијелни, непремостиви јаз између света естетског изгледа, између идеала и стварности. Та црта тадашње немачке и француске, а нарочито аустриско-немачке романтике, била му је потпуно туђа, иако су безброј пута покушавали да му; је накалеме људи, који су хтели да избришу историско-прогресивни и револуционарни значај Прешерновог стиха. Исто тако "му је било потпуно туђе романтичарско бежање у фантастику и у егзотичне крајеве; у целокупном свом стваралаштву Прешерн црпи из домаће земље низ њеног народа.

· Бјелински је 1849 написао а Бајрону речи, које се тако ванредно слажу с онима, које је четири године раније Прешерн о себи изрекао У „Певну“: „То је био Прометеј нашег века, прикован на

стену, искљуван од јастреба; снажни геније, који је на своју несрећу

гледао напред... 38) Јаз, који је Прешерн осећао у дубини душе и

због којег је патио, био је јаз између словеначке стварности и доласка чационалиог пролећа у Европи, између „безљудне прашуме“ и оног бурног полета социјалних н националних покрета у Француској, Италији, Енглеској и другим земљама, који је он у духу доживљавао као сутрашњину свог сопственог народа:

»Тајан 1е4 па зеје табле 52, ротјаа је дгигод 2е; м дгар! зјочепзк! укгосеп п! дотоуит м!ћаг.«59)

Жеља да се постојећа и срамна словеначка друштвена стварпост промени, као и вера да ће се она променити, биле су покре+ ач његовог стваралаштва. (О) својим песмама вели:

»7е|је, да гђиди ћи Зоуеп5е по сејо, да ђу угиш Кпат 5е ба5! згесе, јуп тос 59 дај гази пемезе!о.«"9)

Правилно схватање овог Прешерновог односа према целини,

према народу и према човечанству, омогућава и разумевање оног дела његовог стваралаштва, који је често једнострано, неправилно схватан, — Прешерновог чисто личног проблема, проблема неузвраћене љубави.

Проблем Прешернове љубави |асте проблем изразите личности, каква се историски јавља на прелазу из феудалног у буржоаски свет: то је проблем слободне личности, ослобођене феудалних веза и предрасуда, проблем напр едне личности, која види даље од других и која се у борби са средином, која остаје у предањима преживелог света, нађе усамљена и одбачена, а да није нашла не-

зв) Бјелински, Сабрана дела, Москва 1948, 1 св. стр. 454. у „наш лед тек почиње да се топи, а другде је већ пролеће; у драгој словеначкој домовини још се није смирио вихор“. |

аоу „жеље да би про | времена, омогућиле су им да расту, иако невесело“.

2. та Х роса ој

будио све Словенце, да би се к нама вратила сретна,

+ : | б