Наша књижевност
Франце Прешерн — песник и мислилац 135
посреднуги гктивну подршку у оним друштвеним слојевима, чијем подизању је посвећена сва њена делатност. За овакс усамљену лич; ност љубав према жени јесте у првом реду питање блиског друга У усамљености, питање постизања извесне хармоније у личном животу, која би требало да буде противтежа за несклад с друштвом, питање моралног упоришта, укратко, питање места, »Кјег пипе јеха готапј са ргер:га«.11) :
_ Такве личности постају први весници новог схватања љубави, схватања љубави кго изразито индивидуалног осећања, на који не би требало да утичу материјални интереси богатства, полосжгја, ни очински или било какви други ауторитет као ни разлика у пореклу и вери.
Прешерн је први словеначки песник, у чијем се стваралаштву ново схватање љубави одражава на високо уметнички начин. У вези са проблемом изразите, напредне личности, човека за кога »агидђа пе тага топ пе ха пјо«, =) можемо да разумемо не само његову љубавну лирику већ и његсве величанствене тужбалице у спомен двојице најближих пријатеља,Чопа и Смолеа, чија га је смрт оставила потпуно усамљеног. Прешерн је у Словенији први проповедник идејб о племенитијем односу између - мушкарца и жене, а који се „може спћенито провести тек онда, кад ће отстрањењем капиталистичке производње и њоме створених односа власништва, бити уклоњени сви споредни економски обзири“ и кад за закониту везу „неће преостати више ниједан други мотив сем узајамне наклоности.“=3)
Целокупна Прешернова поезија, која било непосредно било посредно дотиче питање његове љубави према жени, служи оплемењавању људских осећаја, борби за чисту љубав у гореобјашњеном смислу, борби против мрачних предрасуда, које су управо. у вези с тим проблемом најјаче укорењене (н. пр. »Мехакопзка таб«, »Јидоузко декје итд.).
Своју љубавну лирику песник није смгтрао само као исповедање својих унутрашњих осећања, него је био свестан њене друштвене улоге. То је најјасније изразио у саркастичком одговору који даје ученик учитељу у »Моуој разагјј!е: заиста не треба да се девојке из поезије уче постојаности у љубави, Исту мисао налазимо и у другом сонету „Сонетног венца“ у коме, између осталог, изражава наду да ће његови стихови допринети озбиљнијем схватању љубавних односа.
Прешерново схватање јединства појединачног и целине, личне судбине и судбине нелог народа најлепше се изражава баш у његовој такозваној љубавној поезији.
У „Сонетном венцу“, који несумњиво претставља врхунац ове врсте песничког стварања у европској књижевности, убеђење о про-
81) „где пролази срд унутрашњег раскола“ (пети сонет „Сонетног венца“).
42) „за кога друштво не мари, а ни он за њега“ (У "зропип МајепИпа УодшкКа). _ ;
85) Енгелс, Порекло породице, приватног власништва и државе, 'изд. „На-
пријед“, Загреб 1946, стр. 72.
пи
пат
и
Ме а
„МЕ
о Зе
ма Ерни а .
јо>