Наша књижевност

фон меч

136 џ Књижевност

# 5 = А • лазности личнога преплиће се на уметнички довршен начин у словеначкој друштвеној проблематици, у обимној клавијатури песниковог стварања. У њему је осуда аустриског апсолутизма и ропског клањања Словенгца пред туђином, одредба сопственог задатка према народу, исповедање вере у будућност народа. У две строфе сажет је поглед на историју словеначког народа, на историју робовања туђим феудалним експлоататорима и крвавих буна против њих, на историју одбргке више културе од турске најезде:

»Оое осејоџ гахргије

5 Рертомпт 50 јагтот 5ш2пјо гато; одеод зато Кгуам ршп! рогпато, Бој УИоуса сп горапје Тигаје«.“)

Прешерн је био далеко од онога, неколико филистарског мишљења, које је опсвргнуто примером многих великих песника а по коме је несрећа у љубави извор сваке велике поезије. Несрећа у љубави била је по Прешерновом мишљењу судбоносна за његово песничко стваралаштво, за сам циљ којему ово стваралаштво служи. И напротив, срећу у љубави сматрао је оним чиниоцем у песниковом стварању који му омогућава развијање снага и њихово проширење на нова подручја. Та мисао прожима све његове сонете, у првом реду „Сонетни венац“ (нарочито 12 и 13 сонет), а налазимо је и у осталим песмама (на пример »>Ргозпја«) и у »Кгаш рп 5амасе. Можда је несрећа у љубави помогла да се усаврши његова љубавна лирика, али је размах његове делатности на другим поло ручјима свакако ометала, Као што је познато, Прешерн је имао у плану драмска (трагедију) и приповедачка дела. Слодњаково мишљење да нам је неузвраћена љубав према Јулији Примицовој сачувала (а не родила!) Прешерна-лиричара, а уграбила Прешернадрамског писца и приповедача, изгледа ми прилично оправдана.“>»

М

Далеко од субјекливизма у оцењивању улоге, коју уметност има у друштву, исповедајући схватање о друштвеном значају и сврси уметности, Прешерн је одбацивао утилитаристичко пискарање свог времена.

Кантову мисао о аутономији естетског укуса, која налази извесан одјек у Прешерновом »Огејагји« и која је и сама у конкретним условима пруског апсолутизма имала антиапсолутистичку оштрицу, наш песник је својим делом овако конкретизовао: уметност треба да буде аутономна насупрот аустриском апсолутизму, који не треба

44) Због раздора отаца пао је на наша рамена јарам Пипинов (франачког краља који је у 8 веку укључио алпијске Словене у франачку државу); од оног времена знамо само за крваву (сељачку) буну, за борбу Витовца (заповедника игјамничких трупа у служби цељских грофова који је за време бојева за цељско наслеђе харао по словеначкој земљи) и пљачкашке турске навале.

45) види Роегје доККогја Егапсеја Ргебегепа, ЈЉубљана 1946, увод инапомене написао А. Слодњак, стр. 245.