Наша књижевност

МЕ њи ој

Франце Прешерн — песник и мислилац “142

делатност, привући дотад безимени народ ка свесном учешћу у изградњи општечовечанске културе.

Прешернови. погледи на развој народа показују известан утицај Хегелове „филозофије историје“. Према Прешерну сваки народ има у историји своју мисију, зато треба пустити да расте оно што је изникло и показало своју животну снагу, па да затим суд историје одлучи како је овај или онај народ извршио свој задатак. Такво схватање Прешерн је исказго у познатом писму Вразу од 26 октобра 1840, у коме подвлачи и свој назор о истоветности бога и васионе: „Мислим да би требало до жетве оставити све што је изникло, како би господ (во Рап) о судњем дану могао одвојити добро од лотега“ 5“)

Само феудално-малограђанска ограниченост, која је имала јак утицај на погледе илираца, могла је за Словенце постављати принцип лвојног језика; да се тај проблем остварио, био би прекинут процес повезивања саставних делова на које се због друштвене диференцијације распадао словеначки народ као народ кметова, и била бл осујећена њихова реинтеграција у нацију.

За Прешерна је развој словеначког народа била ствар која се заснива на законима васионе, према којима треба да се развије оно што је изникло. Зато је илузорност илирских идеја за њега била више него очигледна. „Ја сам субјективно уверен да је та идеја неизводљива“, писао је Вргзу 19 јула 1838. 59)

Прешерну је било јасно једно: ако би се испунило оно што се, по његовом мишљењу, није могло испунити, и ако би се словеначки горњи слојеви заједно с интелигенцијом усмерили к илирству, то би за словеначки народ значило застој, смрт Отуда његово дубоко одбијање илирства Хомеровим речима: „Боље је бити чобанин над свињама него заповедати свим мртвима“. 55)

Сва дубина те Прешернове мисли откриће нам се ако на протекли развој погледамо из данашње перспективе, из перспективе формираног и државотворног словеначког народа као равноправног плана у породици јужнословенских народа. Борећи се против илирских романтичких илузија у Словеначкој, Прешерн је са својим стваралаштвом јачао оне историске факторе који су Словенце очували за југословенство.

Шта би било да су се у Прешерново време на чудесан начин сви најнапреднији елементи у Словеначкој, с Прешерном на челу, изјаснили за илиризам и да су се усмерили пвама Гајевим и Вразовим унутствима2

Огромна већина словеначке интелигенције и уопште оних елсмената, којима се више не би отварала никаква перспектива сопственог националног развоја, културно се, наравно, не би усмерила ка заосталом илиризму, него би пошла већ утрвеним стопама у наручје немачке културе. Словеначке сељачке масе, лишене најна-

8) На истом месту, стр. 346. 2) На истом месту, стр. 331. 56) На истом месту, стр, 346.

бара