Наша књижевност
Бомбе у Е 173
= Тетка Марија, У...
Он се с напором насмеја сасушеним уснама, "тешко се спусти на столичицу и заклопи капке. Затим журно скочи и, гледајући уплашеним црвеним очима, проговори: у |
— Дај да оквасим грло, и нађи брже оно,. Знаш што су онда доносили да се сакрије.
Она с очајањем пљесну рукама:
— А онај мој, мој где је» Шта је с њим2 Зашто њега нема2.. Господе, несрећница. несрећна ја! Мили мој соколе! Где ћу сада тлаву склонитиг2,..
Она заустави на младићу очи пуне беса и прошишта:
= Где је моја... Говори, где је2.. Не изврдавај, говори!...
Он је прелетао погледом по соби и гледао.
= Видиш, шрапнел је сву полу, као грахом_. рупице направио.
Она узе ведро и, јецајући и усекнујући се у руку, пође у двориште. Младић се наслони на зид, забацивши главу; капци су се полако упола спустили, уста се отворила показујући беле зубе. Он је тихо шиштао носем, равномерно су дисале груди и миран, спокојан, срећан израз ширио се по измученом лицу.
Било је тихо. Дечурлија су се притајила и лукавим, насмејаним очима посматрала заспалог. У углу је грицкао миш. Петао је пришао уз сам прозор, постојао мало искрећућа главу и наједном дрекнуо: ку-ку-ри-ку-у!... Свиња рикну, деца прснуше у смех.
Уђе Марија с пуним ведром у руци. Младић скочи као ошамућен, загледајући своје груди и обазирући се по соби дивљим потледом. — Где... Куда2... Чекај!... У-ух! а ја сам мислио...
— Испиј, мили... дала бих ти да једеш — али нема шта, рођени, ни суве корице у кући нема. |
И она опет закука:
Куд ћемо мир... Где ћемо главу склонити2,. Рођени наш хранитељу!.. Он је халепљиво пио, забацујући главу-и просипајући воду која је сребрним капљама кгпала по одећи.
— Хвела, Ивановна! Збогом! Нека ти се испуни све што жеЛИШ., —- и наједном се нервозно ужурба: — Брзо, брзо!...
= Па куд их је део — не сећам се,
— Говорио је нешто као да су испод пода,
— Извукао их је... негде су у корпи под креветом.
Она је пузила, пипајући руком под креветом, под клупама и извуче сандучић.
Нагоше се обоје.
— Празан!!
— Па где су се деле2
= Да их није узео
— Ама, не... Послали су... Обавезно треба,
Деца су се кикотала. ·
И
ње
1
ве.
ЊЕ
плу
а
АИ ај 2 - ис ___- =_ о == =
МАЧ
46 5)