Наша књижевност

184

Његошева, Мажуранићева и Бранкова. „Франце Прешерн је, нагласио је Богдановић, као и други југословенски писци пионири и великани у исто време, извршио у области своје народне литературе скоро једно чудо. Као Његош и као Бранко Радичевић, он заорава књижевну крчевину, али је на њој одмах и велики жетелац.

Он народни језик, који до њега нема“

фиксирану књижевну форму, подиже до високог степена изражајног уметничког средства у поезији, он даје прве уметничке обрасце поезије на народном језику, али су то истовремено и врло високи, могло би се рећи највиши, домети у словеначкој поезији, он јој је зачетник, али У исти

_мах и један од врхунаца у њој.“

После тога је књижевник Видо Латковић, професор универзитета, одржао опсежно предавање о животу и раду Франце Прешерна. У свом излагању предавач се, давши елементарне биографске податке о самом писцу, задржао на друштвеној и историској стварности у којој је Прешерн делао и стварао, да би на крају, у заокруженом прегледу, дао 03 биљну оцену његовог уметничког дела. „Прешерн није написао много, рекао је Латковић, свега нешто преко 130 песама, али је по уметничким квалитетима тих песама пошао сасвим у корак са великим песницима словенства и Европе. Храброст и веру показао је Прешерн већ у питању словеначког књижевног језика. Он није пристао да напусти словеначки језик због тога што у бројно малом народу песник није имао изгледа на велики успех. Сасвим у складу са својим демократским ставом У животу, он је остао чврсто при уверењу да се од сељачког говора може и мора створити књижевни језик способан да изрази и најтананија осећања и најдубље мисли. И успео је У томе. Прешернове песме су сјајан доказ изражајних могућности словеначког језика.“

На крају су чланови Југословенског драмског позоришта, Сава Северова, Берт Сотлар и С. Жигон рецитовали одабране Прешернове стихове. Но главни смисао Прешернове прославе није у академијама, чак ни У оном огромном броју популарних предавања о његовом животу и раду,

. носу од 30.000 динара додељена је

Књижевност

одржаним пред широким слојевима народа. Јубиларна година смрти великог словеначког песника искоришћена је и за то да се на живот, дело и значај генијалног песника баци нова светлост, да се протумаче непознате чињенице, да се објасни његов политички став, да се да нова естетска оцена уметничке вредности његове поезије. По свим нашим новинама, часописима и публикацијама објављени су чланци и студије, чија ће аргументација у многоме помоћи да се о овом великану наше књижевности најзад устали правилна историска и уметничка оцена.

Ф. В.

ПРЕШЕРНОВЕ НАГРАДЕ ЗА 1948 ГОДИНУ

Министарство просвете Народне републике Словеније завело је, још 1946 године, Прешернове награде за најбоља књижевна, уметничка и научна дела током једне године. Поводом стогодишњице смрти великог словеначког песника Франца Прешерна, министар просвете Јоже Потрч поделио је Прешернове награде за 1948 годину.

За научни рад и научно унапређење производње додељено је укупно 6 награда. Прву награду од 50.000 динара добио је др. Макс Самец за научна истраживања и научне резултате, који су допринели испуњењу Петогодишњег плана. Другу награду од 40.000 динара добио је др. Антон Мелик за географски преглед „Југославија“. Трећу награду од 40.000 динара добио је инж. Феликс Лобе за оригиналне конструкторске радове и за оснивање и доградњу Машинског института. Четврту награду од 40.000 динара добио је др. инж. Милован Гољевшек за извршење моделних покушаја за хидроцентрале и ВОДНИХ лабораторија. Пету награду од 40.000 динара добио је др. Срећко Бродар за значајне резултате на ископавању преисториских налазишта. Шесту награду од 30.000 динара добио је др. Игор Тавчар за уџбеник о унутрашњим болестима, који је написан на темељу сопствених искустава.

За књижевност су додељене Укупно 4 награде. Прва награда у из-

~

Ка н= Јо