Наша књижевност

Културна хроника

Цирилу Космачу за филмски сценарио „На својој земљи“. Друга награда у износу од 30.000 динара додељена је Антону Инголичу за роман „Пут по насипу“, у коме је приказан живот на омладинској прузи. Трећа награда у износу од 30.000 динара подељена је Франце Бевку за омладинску повест „Тончек“. Четврта награда у износу од 30.000 динара додељева је Владимиру Левстику за преводе Гогољевог „Тараса Буљбе“ и де Костеровог „Тила Уленспигела“.

За сликарство, графику, вајарство и архитектуру додељено је укупно 6 награда. По 30.000 динара добили су: Франце Михелич за уљани рад „Колона у снегу“; Франц Павловец за уљане слике „Сава“ и „Соча“; Божидар Јакац за илустративни циклус „Четрнаеста дивизија у Штајерској“; Божидар Пенгов за уље „Одлочитев ; Франчишек Смерду за рад „Франце Прешерн“. Арх. Јоже Плечник добио је за пројект монументалне палате Народне скупштине НР Словеније и више других споменика награду од 40.000 динара.

За позоришну уметност додељено је укупно 16 награда. Бранко Гавела добио је награду за режију комада „Дубоки су коренови“ и „Месец дана на селу“ и оперу „Јенуфа:“. Славко Јан добио је награду за режију Цанкаревог дела „Хлапци“, а Хинко Лескошек за режију опере „Сорочински сајам“ и „Дон Пасквале“. За глуму су награђени: Иван Цесар за улогу Бердена у драми Мишка Крањца „Пут ка злочину“; Стане Север за улогу Јермана у ПЦанкаревим „Хлапцима“ и Бранка Вердоник за улогу Грудновке у Цанкаревој драми „За добро народа“, За оперско певање додељене су следеће награде: Валерији Хејбаловој за улогу Тоске у истоименој опери и улогу Леоноре у „Фиделиу“, Елзи Карловац за улогу Јеле у „Еквинопиу“ од Козине и улогу Бугијевке у Јаначековој „Јенуфи“, Рудолфу Франплу за улогу Кавадаросија у „Тоски“, Ладиславу Корошцу за улогу дон Пасквала у истоименој опери и Саму Смеркељу за улогу Евгенија Оњегина у истоименој опери од Чајковског. За кореографију балета у опери „Сорочински сајам“ награђени су Миа и Пино Млакар. За дириговање у опери награђен је Антон Нефат за „Евгенија Оњегина“ од Чајковског и

185

„Боеме“ од Пучинија. За инсценацију су награђени: Ернст Франц за Креф-

тове „Крањске комедијанте“ и Вик-

тор Молка за Крањчев „Пут ка злочину“. Композитор Маријан Липовшек награђен је за своју „Симфонију“ (први став), а композитор Урош Крек за „Концерт за виолину и оркестар“. Диригент Јаков Ципци награђен је за дириговање Словеначком филхармонијом, а Раде Симонити за организацију и дириговање хором Словеначке филхармоније и Антон Трост за извођење клавирских концерата.

Словеначка влада укупно је доделила словеначким уметницима 37 награда у висини од 1,065.000 динара.

Истовремено са додељивањем Прештернових награда за 1948 годину, Влада Народне републике Словеније расписала је, поводом стогодишњице смрти највећег словеначког песника, Прешернове јубиларне награде. Укупно ће се доделити пет првих награда по 100.000 динара и 10 других награда по 50.000 динара. Награде ће се додељивати за научна и уметничка дела, која буду завршена, објављена или извођена у периоду од 8 фебруара 1949 до 8 фебруара 1950 године. Жири за ове награде биће наименован накнадно.

Ф. В.

УРЕДБА О ДОДЕЉИВАЊУ НАГРАДА ВЛАДЕ ФНРЈ ЗАСЛУЖНИМ НАУЧНИМ РАДНИЦИМА, КЊИЖЕВНИЦИМА И УМЕТНИЦИМА

У низу мера које је Савезна влада подузела за унапређење науке и културе, објављена је недавно и Уредба о додељивању новчаних награда заслужним научним радницима, књижевницима и уметницима за дела на пољу културе и науке. Награде Владе ФНРЈ додељиваће се појединцима и колективима сваке године, ако за то буду постојали објективни услови.

Награде Владе ФНРЈ додељиваће се научницима за научна дела, и научна истраживања, чији су резултати значајни за народни живот; за подизање, унапређење и организацију научног рада и научних установа; за унапређење метода у производњи; за најбоље универзитетске уџбенике

= =

и ЧИ,