Наша књижевност

Б А

Борба на Пустајићевом салашу 20'

ничним извештајима и исказу самог Харкаја — приметио је извиђач одреда са тавана салаша и на петсто метара отворио ватру.

У том сукобу — према првим извештајима — рањен је само један општински стражар и убијен је коњ жандара Јанчар Антала, а побијено је осам комуниста и један рањен. У другом, поверљивом извештају поменути су седам погинулих и девет рањених жандара, али се знало да је у борби пало више од двадесет жандара и да их је толико сахрањено на новосадском гробљу.

После прве ватре и првих губитака, наредник Окрош уплашио се и за своју главу, повукао се до најближег јарка и затражио помоћ из Жабља. Сат и по доцније стигао је потпоручник Сирањи Бела са две извиђачке чете, али ни он није могао напред. Око подне, под заштитом митраљеске ватре, наредник Кочиш натеран је да са два вода јуриша. Неколико жандара доспело је до салаша и онда пало, неки су успели да се пребаце у рит и склоне у шевар, али се о њима више ништа није чуло: побијени су или су се удавили у блату» Борба је трајала до сутрадан увече, а тада се и последња десетина партизана повукла са салаша у рит. Увече, када су нападачи запосели салаш, никог нису нашли; био је пуст као да на њему никад није био војнички логор, Е

Извештаји који су Харкају стигли после борбе, јављали су да су се комунисти повукли кроз трску у непознатом правцу, а у извештају који је Харкаи још истог дана послао команданту армије у Сегедин, тврдило се, поред осталог, да у риту није било само тридесет до тридесет пет комуниста, како се у почетку рачунало. „Судећи по отпору који су пружили, и по снази ватре, морало их је бити бар три стотине. Истога дана примећени су сумњиви покрети и у неким суседним општинама и селима: у Чуругу, Ђурђеву, Светом Ивану и Госпођинцима, те се, по томе, а и по недавним траговима, који су са Дунава водили у правцу шајкашких села, могло закључити да се из Срема и Србије пребацио у Бачку јачи партизански одред...“

По Харкајевом мишљењу претила је опасност да се сва Бачка дигне на оружје и да се устанак пренесе и Мађарску. Харкаин је Тражио хитну помоћ од команданта жандармерије и акцију јединица Пете армије из Сегедина.

То исто тражили су у својим телеграмима и велики жупан новосадски и бач-бодрошки и већ сутрадан проглашено је 'опсадно стање у целој Бачкој. У току ноћи. између Би 6 јануара, стигли су на лице места Новосадска жандармериска школа и Двадесети жандермериски батаљон из Сексарда, два батаљона пограничних ловаца и готово цела Шеснгеста дивизија са оклопним колима и три тенка. Са трупама су дошли: командант Пете армије“ ФекетехалмиЦајднер и пуковници Граши и Деак. Акције у већем стилу почеле су у зору 6 јануара и трајале неколико недеља, Побијене су хиљаде Руди, жена и деце, спаљени су и опустошени салаши и рит, на неКолико места дошло је до појединачних сукоба у којима су погинули и неки борци Шајкашког одреда, али главнине одреда, њего-