Наша књижевност

г ~ он 2 Ариана БЈР ли у

Савремени проблеми у „Хамлету“ 64 215

За ове стихове многи шекспиролози (међу њима Д. Вилзон) сматрају да садрже „сав „моргл дела“. Но ако би се још некако могло прихватити да је Шекспир своје мисли, своју идеју, свој наук (претпостављајући да тога има у првом цитату) ставио у уста свом јунаку, оном на чијој су страни очигледно његове симпатије, да ли се може веровати да ће га изрицати речима подлог убице» Каквог ауторитета би могао имати „морал који проповеда „несавесна и издајничка хуља“ Клаудије! 5

Овде (у другом цитату) се зацело не може рећи да Клаудије мисли на Хамлета, да, говорећи о одлагању онога што хоћемо да радимс, њему пребацује што га још није убио или да му се потсмева због тога. (Ј. Јузовски додуше мисли да цитирани стихови на неки начин садрже баш такво потсмевање. Али зашто онда Клаудије уопште говори с том2г И нарочито, зашто о том говори Лаерту, младићу одлучном, енергичном, активном, опреци Хамлетовој2 Чињеница да је Шекспир колебљивости Хамлетовој супротставио одлучност не само Фортинбраса него и Лаерта, па и самога Клаудија, највише говори против оне тезе о глорификацији активности која Хамлету недостаје. Истина, многи коментатори тврде да је Фортинбрас онај позитивни идеал који је Шекспир имао у виду кад је писао трагедију о човеку с маном. Но ма да ће доћи на престо на који Хамлету није било суђено да седне, ма да и сам Хамлет њему даје свој глас, Фортинбрас ни по чему није личност таквог фермата да би могао стати поред мрачног лика Хамлетовог као његов светли пандан Он праву, које је на страни Данске, ставља насупрот силу; укорен од норвешког краља, одустаје од своје намере и са својом „руљом пустолова“ креће на другу страну, на Пољаке. Његова активност се своди на стицање славе. Иначе о њему сазнајемо само то да има јаку руку и храбро срце; а то није довољно да би превагнуло кад је на другом тасу све оно што знамо о Хамлету. Поврх тога, између храброг Фортинбраса, који се такође одриче остварења једне своје одлуке, и неодлучног Хамлета, који зацело није без храбрости, ни контраст није толики колики би се очекивао између позитивног и негативног идеала. б 5

Отмени, сјајни, разметљиви Лаерт је свакако много више супротност отвореном, безазленом, племенитом Хамлету. Баш то што и он тражи освету за свога оца, што је „у слици његове ствари“ приказана и слика Хамлетове, даје Шекспиру прилике да оклевању Хамлетовом противстави решеност Лаертову. Док Хамлет поштеђује Краља, последњи пут зато што га затиче при молитви, дотле Лаерт поданичку заклетву и савест шаље најцрњем врагу те изјављује да ће убицу свог оца заклати и у цркви. Ако је Шекспир заиста хтео да сликањем једног карактера „глорификује његову супротност“, и ако је оно што је сликао Хамлет, онда је „супротност“ Лаерт. Но да ли глорификована супротност»

Зацело не. Штавише, ма колико да је Лаертов карактер, по сасвим супротном реаговању у сасвим сличним ситуацијама, очи-

| |

ЉУИ И ИУ