Наша књижевност

Проблеми наше. филмске критике 6 195

Нема сумње да сама стваралачка пракса много значи. Разви-

тек наше филмске уметности од „Славице“ до „Софке“ обележен.

је, несумњиво, и настојањима за савлађивањем извесних неукости везаних за аматерски начин рада, неминован у првим покушајима у једној уметничкој области која захвата вишеструку уметничку и стручну спремност, жив стваралачки таленат и богату ризницу знања читавог једног колектива. Али, истовремено, са“ том борбом нашег филма да изиђе из аматерске учаурености на широко поље истинског стваралаштва, наш филм је, на путу свога уметничког успона ка реализму, покренуо низ нових питања, отворио низ Нових проблема, наишао на нове запреке, показао нове слабости и нове кедостатке. -

Ако су слабости у првим филмским покушајима делимично и последица неукости и незнања, у последњим нашим филмовима већ се ради о пропустима на вишем уметничком плану, чак о знацима скретања једне већ изражајно релативно зреле и озбиљно засноване уметности. Ако наш филм хоће да брзо и успешно превазиђе те грешке и слабости, учињене на досад преваљеном путу, он их пре свега мора тачно познавати, он мора знати чиме су изазване, каквога су карактера, каквим уметничким деформацијама воде. Таква једна анализа слабости и недостатака захтева добро познавање теоретских основа уметности и специфичних особености филмског начина изражавања, Ништа толико не олакшава развитак једне уметности, ништа толико не олакшава савлађивање запрека и тешкоћа, недостатака и слабости на том путу развитка, као савршено сигуран, на науци заснован поглед на ствари. Решчлањавајући смисао, значај и последице тих слабости, такав теоретски поглед отвара уметности поузданији пут, указује на потребе и могућности даљњег развитка. одређује још више уметничке циљеве.

Ту се већ, сам по себи, намеће директан разговор о нашој филмској критици, њеној улози у развтику наше филмске уметности, њених задатака у васпитању укуса код милионских маса наших трудбеника. У нашој јавности било је већ говора о томе да наша савремена уметност заостаје за хероизмом и патосом нашег живота, за снажном лепотом подвига у изградњи социјализма, за потресном људском драматиком чевека који у тој суровој школи живота непрекилно расте. Иако наша филмска уметност не заостаје за стварношћу ни издалека онолико колико неке друге уметничке гране, треба признати да је и сна, и по тематици коју је досад обрадила и по уметничкој снази којом је захваћено градиво оживела, остала дужна народу, ствараоцу социјализма. Поред објективних разлога за то дуговање, треба истаћи и ту чињеницу да наша филмска уметност, у својим смелим и надахнутим покушајима да изрази револуционарну суштину нашег живота у борби и изградњи, није на свом реалистичком путу била помогнута одговарајућим критичким проучавањем проблема, настојањем да се сложена питања филмске уметности анализирају и разјасне. Поуздане, научно засноване, стручне критике, у оном правом смислу речи, који јој даје висок ранг у

МИ и би а

ки и

5;

ЗА