Наша књижевност

Бо · | ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ЏЕМС ГОУ И АРНО Д'ИСО: ДУБОКИ СУ КОРЕНИ

Откако је, пре скоро сто година, једна сентиментално-хришћанска приповест под дирљивим насловом Чича Томина колиба поставила у књи– жевном облику пред савест човечанства проблем црнаца у свој његовој људ5 ској потресности, и доживела успех којп далеко премаша њен уметнички зна5 чај, у америчкој књижевности стално се повлачи, у најразличитијим видовима,

проблем права и дужности црних и белих људи у њиховим личним и друштвеним односима, проблем расне дискриминације. Два напредна млада писца, Џемс Гоу и Арно д'Исо, оба вешти позормчшни људи, додали су богатој и сва: коврсној литератури на ту тему још једно дело: у свом комаду Дубоки су корени, који је, после кратког и бучног успеха у Њујорку у јесен 1946 године, обишао цео свет, они су се смело ухватили у коштац с проблемом односа раса, који је један од најболнијих израза унутрашњих противречности капиталистичког поретка. Далеко од претензија да тзв. црначко питање поставе у свој његовој друштвено-историској замашности, како то покушава у својим романима Хавард Фаст, аутори овог комада ограничили су се, и тематски и идејно, само на један вид тог сложеног питања: онај који се, с необичном политичком оштрином, поставио по свршетку рата, када се хиљадама црних људи, који су у рововима били равноправни борци против фашистичког варварства, вратило у свој завичај с осећањем да су најзад извојевали право на људско достојанство и друштвену равноправност. Међутим, она права која су уживали (привидног) док су стајали заједно с белцем пред наказним лицем смрти, поново су изгубили 5 од тренутка када су опет стали пред лицем живота. Срећом, млади амерички аутори не инсистирају искључиво на том психолошком процесу стварања и губљења илузија као на драмском мотиву, иако им је он дао могућности за неколико узбудљивих (мало сувише театарски У наглашених )сцена. Они су јасно осетили, и тај свој осећај у комаду сугестивно наговестили, да се проблем расне дискриминације не може решити никаквим хуманим поступцима и методама појединаца, чак ни кад је у питању искрена љубав, него једино и искључиво на друштвеном попришту, у борби и кроз борбу. Свесни социјалног карактера теме коју су хтели да драмски развију и реше, они су, полазећи од психолошких побуда и тежњи својих лица, нужно пренели целу проблематику на шири друштвени план, на коме свако и најсубјективније стремљење, чим се оделотворује, лобија карактер одређене тенденције у друштвеној стварности, одређеног става у друшпв-ној борби између снага напретка и снага реакције. Социјално мотивисање проблема захтевало је конкретну друштвену типизацију ликова. Аутори комада Дубоки су корени, у тежњи да пробле~ матику дела рељефно истакну, настојали су да психолошке "мотиве, у њиховим

РВ