Наша књижевност

1

_ Дрег. Поповић: " Хапшење

~

Завеса на поштаркином прозору, која је становала у истом дворишту, сјури се и затеже као да удари о дно. |

Ни у једној кући у близини није се видела светлост. У дну суседног дворишта, међутим, кроз густе крошње баштенског дрвећа, светлуцао је прозор на погачаревом стану. Тамо се очигледно нешто догађало. Чули су се кратки, оштри гласови немачких војника. Роса се привуче плоту, да би боље видела.

Погачара спроведоше у тишини. Он је ишао ћутећи и погнуте главе, опкољен војницима, док је његова жена гледала с прага, по"тискујући руком свога синчића, који је, држећи се за довратак, извиривао напоље буљећи у мрак. Кад се тропот чизама изгуби у ноћ, погачарева жена проговори нешто, затворивши врата, ;

Негде у даљини избијаше сат и Роса осети као да је ти откуцаји кљују у мозак. Она уђе у кућу, упали светлост и рече сину да је погачар одведен. Сретен ништа не одговори, само је нешто размишљао, затим је опет легао и заспао. | Е

Ту ноћ Роса није спавала, М другу ноћ, и трећу преседела је, чувајући сина.

Али, оно што се догодило са Сретеном, дошло је сасвим изненада, када је најмање очекивала. Било је време полицијског часа, Сретен само што је дошао и упалио светлост у соби, кад се у дворишту створише Немци.

Роса хтеде да закључа врата, али помисливши да би тиме нзправила горе, појури у собу код сина. Сретен је мирно читао новине, не слутећи ништа. А кад мајка, на своме изнакаженом лицу, на уснама које се чудно мицале, донесе реч „Немци!“, коју једва изговори, новине зашушташе одлетевши на кревет и он притрча провору. Обе згкачке што држе прозоре нечујно клизнуше из својих лежишта, но он одгурну прозор тако жестоко да га лупа стакла и издаде и збуни. 5

Тренутак је био изгубљен. Он отскочи назад, да би сакрио своју намеру. Четири Немца под шлемовима, велики, гломазни, један за другим уђоше као лавина, испунивши собу. Засењујућа светлост џепне лампе стаде да шара истражујући простор испод отвореног прозора.

Роса је била сићушна као да се смањила. Са њеног усахлог лица гледаху уморне преплашене очи нетремице у сина, који је изгледао миран као да |: обамро. Он с неком досадом погледа у Немца, који му приђе да га претресе. Вадио му је све што је било у џеповима. Немац се залржа на новцу који нађе у задњем џепу од панталона. Сума беше позамашна и он погледа у Сретена, затим у тумача, рекавши нешто,

— Откуда вам тај новацг — упита тумач.

— То је мој новац! — пресрете Роса сина који климну главом потврдивши да је тако. — Примила сам пензију, знате: за три, за четири месеца сам примила одједанпут, било ми заостало, — говорила је она гледајући у новац.

о=