Наша књижевност

= ј ПИ И И У Е РОДИ ДЕ ПољИМ З У о ла са - аи ита ДАР

Бора Дреновац: 30-годишњица Комунистичке партије 283

зултат упорне и крваве борбе за народно ослобођење и независност наших народа, борбе у којој се једновремено развијао процес народне револуције. Та демократија у суштини претставља специфичну форму совјетске демократије, која одговара нашој ситуацији. и специфичним условима развитка народноослободилачке борбе у нашој земљи....“

Као што се види, једна иста мисао избија из оба ова документа, нако их временски раздваја период од читавих 6 година, иако је први тек програматско-акционог карактера, а други аналитачка оцена већ створене народне демократије. То је због тога што основу једног и другог чини тачна марксистичка анализа конкретних друштвених збивања, односа класа и развоја класне борбе.

Већ из ових докумената са свом јасноћом избија на видело правилност и сигурност линије КИЈ. Ако данас руководиоци других компартија овако или онако напуштају своја погрешна ранија ехватања и формулације по овом питању и усвајају формулације КПЈ, то је свакако добро и то је због тога што их је сам живот на то присилио. А што они притом свесно прећуткују да је те формулације већ много раније дала КИЈ — за сваког је очигледно да је то из фракционашких разлога.

Полазећи од јасног схватања карактера народне демократије у Југославији, могућности и нужности изградње социјализма у њој, КИЈ је прва међу земљама народне демократије мобилисала радне масе у битку за изградњу социјализма. Развијајући стваралачки ентузијазам радних маса Југославије, КПЈ је знала да организује свестрано социјалистичко такмичење тих маса у великом делу социјалистичког преображаја Југославије и да обезбеди брзи напредак наше социјалистичке изградње. Међутим, баш у том питању КПЈ, као и читава наша земља, добила је ударац у леђа са стране руководстава земаља народне демократије и СССР-а.

Ако је у почетку и могло да буде нејасно што се заправо хтело свим оним мерама које су предузимане из СССР-а и земаља народне демократије према ФНРЈ (премда је од самог почетка било јасно да се не радио чистим пословима), већ давно је читава кампања клевета и лажи против Југославије сасвим јасно демаскирала своје лице. Показало се да је она уперена против изградње социјализма у Југославији и да је очевидно повезана не само с потпуним неразумевањем нових путева у борби за социјализам, с неразумевањем народне демократије, него и с одређеним фракционашким интересима. Како се у такву борбу не иде с принципијелних марксистичких позиција, потпуно је природно што су се носиоци те беспринципијелне борбе латили клеветничких и непријатељских средстава, ризикујући. да се сутра демаскирају као такви.

Читава кампања против Југославије која се данас води из редова социјалистичких земаља, а која има отворено непријатељски карактер, несхватљива је појава у односима међу социјалистичким земљама. Она се, заправо, и могла појавити само под условом и као