Наша књижевност

Америка виђена „у разумном року" 5 | 389

уперени у совјетске делегате, али да се на њиховим лицима није могло ништа прочитати — „имали су лица добрих играча покера“.

· Упркос свих сметњи и провокација конферецнија за одбрану мира имала је великог успеха. Она је доказала још једном да амерички народ не жели рат и да Америка у својим напредним кул-

турним радницима и научницима има јаке поборнике и браниоце мира.

Владајуће снаге Америке осетиле су успех и важност конференције, а нарочито љубав маса према страним делегатима из социјалистичких земаља. То је нарочито било видно на великом митингу у Медисон-скверу, на коме је било присутно око 20 хиљада људи, који су манифестовали за мир и френетичним пљескањем и звиждањем (у Америци је звиждање знак симпатије и одушевљења) поздрављали делегате страних земаља, а нарочито делегате из Совјетског Савеза, Југославије, Пољске и Чехословачке. Зато су америчке власти благовремено предузеле мере да се овај успех бар локализује, па је било забрањено страним делегатима да крену на пут у Филаделфију, Пицбург, Детроит и Лос Анџелос, где је требало одржати сличне конференције и ступити у ближи контакт не само са америчким интелектуалцима, него и са радницима тих великих индустријских центара Америке. Ни овога пута америчке власти нису изишле отворено, него су се послужиле једним новим законским триком. У званичним писмима која су свакоме од наг предали у руке агенти америчког Министарства унутрашњих послова писало је да треба да напустимо Америку у разумном року, из разлога што је њујоршка конференција, за коју смо једино имали визе, завршена, а немамо специјалне дозволе тог Министарства да учествујемо на конференцијама изван Њујорка. Морали смо, дакле, у разумном року да напустимо Америку, на огромне жаљење америчких напредних људи.

Ко претставља америчке напредне културне раднике и научнике» Пре свега књижевници, ликовни. уметници, музичари, позори: шни и филмски глумци, просветни радници и научници, припадници Комунистичке партије Америке, или симпатизери те партије, затим културни радници и научници, припаднини Валасове странке, и најзад културни радници и научници који се нису определили ни за једну политичку странку, али, као поборници мира и свесни да владајућа Америка одвлачи земљу у рат, стоје против Трумана и Труманове Америке,

Од овакве широке конгломерације не може се ни очекивати некакво јединство у погледима и схватањима, а нарочито не у теоретском погледу, у коме Американци и иначе стоје прилично слабо. Навешћу један пример. У једној америчкој породици, у кући симпатичног старијег човека, где смо, Јован Поповић и ја, по жељи организатора конференције првих дана становали да бисмо били заштићени од новинара, а евентуално и од полиције, становала су под истим кровом и два млада брачна парг; син нашег домаћина са женом и домаћинова кћер са мужем. Друга удата кћер нашег дома-

те

ан И

позе

а

жњ

~ <