Наша књижевност
4
__У борби И ла 95
дајући час на једну, час на другу страну, меци су кроз ноћ ши"штали, цичали и зујали као пчелињи ројеви.
Са околних чука, из залеђа, бубњала је артиљерија, усмјеравајући домет ватре према кретању непријатеља.
Пред „мртвим селом“ покретала се борбена линија, корак по корак напријед. Истом око поноћи Нијемци су потиснути из села.
Санитетски одред односио је рањенике и сабирао погинуле борце.
Истуреним офанзивним јединицама стизало је појачање.
Нијемци су се утврдили одмах иза села. 5
Борба није јењавала. Свиткало је натуштено небо отсјевом топовских ватри.
По брдовитом тешком терену куда су се, гонећи Нијемце, кретале јединице Друге пролетерске дивизије раздувао се вјетар, као да никад не мисли стати. Повијао је дрвеће, таласаво њихао крошње једва пропупалих шума и разносио одјек борбене ватре, помјешан са пјесмом и поклицима пролетера, вичних сто пуг без страха гледати смрти у очи ис пјесмом налијетати на фашистичке ровове.
С лијеве стране њемачког положаја, испод мјеста на коме сен тога часа налазио Гојко, бјелила се пошљунчена цеста, губећи се у завојима брда.
Око два сата ноћу њемачка артиљерија се почела ријеђе јављати. Изгледало је, да ће се кроз кратко вријеме борба сасвим стишати, а Нијемци поново почети повлачити. .
Кроз повремено штектање митраљеза и проређену артиље-. риску ватру, вјетар је, с времена на вријеме, доносио потмулу, – једва чујну зуку мотора... На махове се причињавало, да негдје високо изнад облака прелијећу јата тешких бомбардера... Изоштрени слух бораца постепено је распознавао једноличну, приближавајућу зуку њемачких тенкова.
Примивши сљедовање новоприспјеле муниције, Драгојле је у пролазу. добацио Гојку:
— Прелазе у напад!
— Изгледа! Припреми бомбе, па за мном!
Махнувши руком на Добринку, којој се и'у мраку разабирала рашчупана плава коса, коју је вјетар вијао око партизанке, Гојко је повикао бригадном куриру: |
— Тражиш ли то команданта батаљона»
— Јест, друже!
— Разминуо си се! Он је био тамо, више нас, на оној чуки!
Сакупивши борце, изложио им је тренутну ситуацију и кратко упитао:
— Ко ће са мном пред тенкове» Нек се јаве добровољни!
Иступио је најприје један: ј
— Ја ћу... у
„.а онда, три, четири, шест, девет...
— И ја!