Наша књижевност

5 У борби = Је а : 97 ~

дила је у његовим рукама мртво оружје, које је сједињено са срцем борца остваривало побједоносно његову мисао. Сличне осјећаје доживљавао је Гојко већ као дјечак, кад је са својим вршњацима играо „камена -с рамена“. Сањао је тада многе ноћи како пребацује тешки камен неко- мај лико стопа преко биљега и увијек поставља нову, даљу мету. Иза тога би неуморно вјежбао и пребацивао увијек онако како је замислио... 5 И ноћас је сам одредио: — Бар један тенк мора да буде мој! Е А мотор је био већ сасвим близу. Примјетио је да за њим из вире низ оклопљених кола са једва видљивим истуреним цијевима, Ознојеним прстима дохватио је бомбу. — Пропуштам два! Кад нападнем трећи, ви удрите на први и други! Пренесини! — викнуо је, узимајући заклон иза камена. Пропузале су челичне гусјенице проносећи прва два тенка... Наишао је трећи... У тај час, Гојко више није видио ништа, осим , округлог створа на врху тенка, око кога су дрхтурали живи, црни језичци. У евакој руци држао је по једну упаљиву бомбу. Оцјенио је стстојање и бацио прву... З Праснула је на врху поклопца. Немирни, црни језичци остали су и даље нетакнути. г | Тенк је успорио вожњу. У исти мах је из неколико митраљеских цијеви бљунула смртоносна ватра. : + Гојко се није освртао на метке који су се додирујући најтању. гранчицу распрскавали. Трчао је погнут кроз шипражје које су меци кидали и ломили. Узастопце бацио је на њега још двије бомбе. Тенк се нагло заокренуо. Из његове нутрине, прштећи, избио је ступ дима и пламена. Вичући, Нијемци су искакали и заузимали бусије. Други тенкови су их заобилазили. Гојко је успио да уништи још један, бацивши на њега посљедњу бомбу коју је имао . Опазио је да дуж цијеле цесте бомбе дочекују тенкове, али су 4 ипак неки успјели да пробију постављене засједе. #55 . — Не пропуштајте их! — викао је сустижући Драгојла. — Дај ми једну бомбу! а Е — Немам више, осим ове двије! — задуван одговорио ои. · пружио му једну. = С Гојко је потрчао за тенком, Учинило му се да |е пробио обруч згсједа. Да би се одбранио од надируће ватре, искористио је прилику кад је тенк заокренуо на окуци. Пришавши му са задње стране наскочио је на њега као вјеверица гађајући у црни отвор.. Никако није могао да се присјети како је неокрзнут доспио у јарак крај друма. Истом тада је видио да осим његових и добровољци других чета дочекују дуж друма њемачка оклопљена кола. У то је курир пренио командантову наредбу: „НЕ 7 Књижевност :

пати вани ара авва Пени “ ти

пијани 2 26