Наша књижевност

ЗЛИ ара па ан тј МГ 5 пе ЕУ Фр 24

парк 3

= Р ка 5 у

5: _ 98 55 За | Е“ Књижевност

— „Друга и трећа чета треба да предусргтну једну њемачку стрељачку колону, која се штићена тенковима попела на оближњи шумарак заузимајући добар положај...“

У исти мах, Нијемци су почели да се укопавају, желећи да задрже положај до доласка појачања.

Гојко је трећу чету упутио лијево од шумарка, а он је пошао са другом четом распоређујући је више шумарка. Одједном се отуда одвојила една непријатељска јединица развијајући се у стрељце. По ватри је Гојко закључио, да готово сви Нијемци имају аутоматско оружје и да су овог часа бројнији.

На отстојању од стотину метара развила се борба. Нијемци су почели бацати бомбе и г вијати своје десно крило. Гојко је са Драгојлом био на лијево, .трани развијене друге чете. Нишанећи стезао је пушкомитраљез и у мислима пребројавао залиху своје муниције.

— "Остало ми је још стотину. метака.

; Уочивши непријатељску намјеру, десно крило друге чете заа узело је бољи положај. Истом тада, Гојко је примјетио, да су му Нијемци зашли за леђа, Окретао се око себе, тражећи згоднији заклон. Коракнуо је у страну «и нагазио на рањеног Драгојла, коме је

г метак пребио ногу испод кољена.

о — Рањен си»

– — Немој ме, Попо, оставити! Удрите Нијемце!

У — Нећу те оставити! Одбићемо их! — одговорио је и у том

часу је примјетио једног њемачког официра у бундици како промиче поред шумарка. Узео је заклон иза рачвастог дрвета и, нишанећи на официра, окинуо обарач., У то је иза жбунастог трна крај | кога је лежао рањени Драгојле муњевитом брзином искочио њемачки Е војник циљајући из пушке право у Гојково чело... Истога часа па осјети силан ударац у главу, који га је заокренуо за сто осамдесет : степени, Падајући, раширио је руке и ударио лицем о расквашену Е земљу, покривену мјестимично прљавим жутим крпама снијега. Учинило му се да је чуо Драгојлов узвик, који је прекинуо са: мртнички хропац. у : » - — Убили су га! — закључио је губећи свијест... | Онда је као из даљине чуо повике на њемачком језику: Е — Нег тајог, ћег тајог! Суај рагнхапеп Карш!)

И одједном му се учинило да су се вид, слух и мозак одвојили од његовог непомичног, мртвог тијела и почели засебно да функционишу, Мако је био непомичан, одузет, он је јасно видио, расуђивао и осјећао... Чуо је кад су Нијемци пришли, одузели му пушкомитраљез и скинули фишеклије. Разгледајући их, један је узвикнуо:

— Аааа! Појсе раггопеп!.2)

ЈЕ 1) Негг Мајог! Негг Мајог! Хе! Рагцхапеп Кари! — Господине мајоре! 3 Господине мајоре! Два партизана су готова (мртва). ; 2) Дааа! Пешксће Раггопеп! — Аааа! Њемачки меци!