Наша књижевност

99

Онда га је други дохватио за опасач и окренуо на леђа псујући;.

— ЕегПићбег Кег!!.1)

Прекопсвали су му џепове прегледавајући садржину. Одузели | су сат, а дневник су листали не могући да читају ћирилицу...

Као да се једном од њих учинио сумњив, одбацио је дневник устрану и „пикавцем“ прорешетао обадвије ноге неколико центиметара ниже превоја гњатова.

Учинило му се да му је усијана трака прешла преко ногу,

Онда су га поново ухватили за опасач, повукли до обронка и одгурнули низа стрмину, ударајући га ногом у крста. У паду се зауставио крај жбунастог трна,

Неколико секунди доцније чуо је поново њихове повике:

— Ма! Ра ћазг аш!") — и чуо да се нешто свалило на трн потресајући га...

Остао је тако лежећи до свитања... Није осјетио хладноћу, ни топлоту, ни бол... Више није чуо ни борбу која се око њега развијала, ни заглушну артиљериску ватру која је бубњала неумањеном силином... Није знао да се баш ту, у његовој близини, борећи се, стопу по стопу отступало и поново наступало према непријатељу... Ничега се више није сјећао... Све је минуло... За један трен утонула је стварност у понор... у мртви сан... ·

ж

Чуо је далеки птичији цвркут...

— Није варка!

Разабирао је:

— Чи, чи, чини! ЧИ, чи, чини! Чи, чи, чинии!

— Говоре: „Са-ди лук! Са-ди лук! Са-ди лук!

— Прољеће! — осмјехнуо се у себи

Као да је у постељи, покренуо се у слатком полусну.

Оштар жиг прострељио је чело и прелетио на сљелоочницу, потсјећајући га на стварност.

Отворио је очи. Управо једно око, јер друго није осјећао, нити је на њега видио. Опипао је руком утрнуло мјесто. Умјесто ока, под прстима је напипао разривено, лјепљиво месо. И одједном је бљеснула одређена, јасна свијест. Сјетио се ноћне борбе, уперене пушчане цијеви фашисте и Драгојловог гласа и нечијег самртничког хропца.

Онда му је сјећање прекинуо одјек експлозије граната, који се сједињавао са авионском зуком. Учинило му се да осјећа мирис паљевине и да види танки плавичасти дим од испаљених граната,

које однекуд вјетар наноси баш на његове очи, засјењујући му оштрину вида.

а

1) Бетисћђег Кег!! — проклети мангуп! 2) Ма! Па ћазе ди! — Ево! Сад си добио!

7