Наша књижевност

Ма

100 Књижевност

Покушао је да придигне главу, али је негдје у дубини осјећао тежак, мутан бол... Опипао је одрвењело чело. Било је као туђе. С времена на вријеме, као убод ножа, сјевнуо би кроз сљепоочницу жиг. Цијело тијело је одрвенило,

— Ма шта је то са мном> Јесам ли жив»

Скупио је сву снагу и почео да испитује тијело. Подигао је и испружио једну па другу руку. Биле су неповријеђене, Онда се сјетио, да му је Нијемац гађао ноге „пикавцем“. Лагано је откопчао опасач, завукао руке у ногавице и опипао ноге. Биле су потпуно мокре. Погледао је прсте и видео да су му ногавице пуне крви.

Није имао ни снаге ни воље да се помакне са мјеста на коме је лежао. Осјетио је силну жеђ.

=— Воде! — узалуд је простењао.

Онда је врелим прстима дохватио пласицу прљавог снијега испод кога је почела да провирује месната стапка кукурјека.

Кроз смрекове гранчице, пао је на њега трак сунчевих зрака. Покренуо је главу и видио убијеног десетара Драгојла како лежи одмах до њега пребачен наглавачке преко жбунастог трна. Једна ногавица се заквачила за врх трна. Из ње је стршало увис у сунчаној зори, укочено стопало обувено у опанак.

Сјетио се: То је био његов хропац! Бацили су га за мном!

Онда је поново осјетио жеђ. Уста су горила. Сушило се непце, пупале су усне, пекао је језик!

— Воде! Само воде!

Одједном је чуо жагор људских гласова и топот коња. Већ је мутно разабирао говор...

— Нијемци!

То је у отступању пролазила крај њега њемачка комора.

Сад сам коначно готов. Коморџије ће примјетити да сам жив! | Жив! А можда и нисам жив>

Као из даљине чуо је њихове узвике:

— Комунист! Комунист!!)

— Вегејићће Котиштвеп!=) — и осјетио је да по његовом тијелу, као по добошу одјекују ударци ногу. А ти ударци нису болили. Они

су само одзвањали у његовом срцу као непријатељски кораци у

празној. поробљеној кући,

— Комунинистееен!3) — џи утонуо је поново у сан који рјешава свих болова... У сан без снова, у сан без свијести...

Кад се поново пробудио, сунце се нагињало западу...

— Шта је то са мном> Јесам ли ово ја, или неко. други размишља умјесто мене2

И почео је као у бунилу да провјерава разум и памћење.

Раширио је неповријеђено око и угледао око себе своје разбацане ствари.

1) Котипк — Комуниста. 2) ЕегНисћје Котштизјеп! — проклети комунисти. 3) Котшизјел — комунисти,