Наша књижевност
У борби б > 105
Није! Не може ни бити! Промјенило се много штошта... Знам, морало се измјенити... Да ли су сви живиг
А сунце је већ високо отскочило лебдећи над земљом. Осјетио је да га лагано загријева и успављује.
ж
Пробудила га је глад. Било је три сата по подне. срупао је младе травке изникле на дохват руке. Хтио је да их једе, али није могао да помакне вилице. При сваком покрету доње вилице, ране у оку и,сљепоочници изазивале су јаке болове.
— Досад сам бар могао мицати устима! А сада»
Одједном је кроз полуотворено око примјетио да низ бријег силазе два човјека у црним шињелима. Један је носио пушку, а други митраљез,
— Четници Не, на овом терену осим нас и народа могу да буду још само Нијемци илусташтел — А можда су нас четници поново напали с леђа»
Примјетили су га и застали вичући:
— Ко лежи»
Гојко је шутио,
— Ко тамо лежир — поновили су питање репетирајући оружјем. — Јааааа... једва је успио да одговори стегнутих вилица.
— Ко си, ти2
Није одговорио. Одлучио је да им не одговори:
— Ако кажем ко сам, мучиће ме и испитивати... А да кажем: „четник“, не, ни по цијену најтежих мука, ни по цијену живота! Шутићу, досадиће им, убиће ме и то је све.
А они су дозивали и питали... Заклопио је око и чуо нечији познати глас како говори прилазећи:
— Овдје су неку ноћ наши са Нијемцима имали велик окршај!
— Наши! Наши! Моји другови! — закликтала је радост, по“
тиснувши за тренутак све патње, Учинило му се да је устао, да је поскочио на ноге...
Кроз једва придиглу главу и полуотворено око, видјео је да су се над њега наднијеле двије људске прилике, У запрепаштено постресном лику једнога који га је укочено посматрао, препознао је свога земљака Рајка Томића сада интенданта Бошковог батаљона 1 пролетерске дивизије.
— Ти си тор! Јеси ли тешко... заустио Рајко да га упита, али је прекинуо питање ужаснуто га проматрајући.
Клекнуо је крај њега и положио му руку на слепљену косу укрућену од истекле крви.
Видјело се, мучи се да савлада запрепаштење тражећи обичне, свакидање, мирне ријечи које је до сад толико пута умио да нађе