Наша књижевност

10 · а Ер н. _ Књижевност

дућности — према туђем детету, јер је сопствену децу жалио. Пошто је дечак био исувише опрезан и ћутљив да би му дао ма каквог повода да се љути, он га је тукао и без повода, тврдећи да му је псглед безобразан. Њему самом одузето је и последње задовољство. Још увек је проводио највећи део слободног времена у кавани, па му је тада било лакше. Сада су пак Немци присилно. купили од једног ковача ковачницу на крају улице.

Улица која је досад била доста мирна и у којој се нису виђали кукасти крстови, одједном је почела да врви од немачких монтера. Накупила су се немачка кола која је требало оправити и нацистички војници опседали су кавану и осећали се у њој Као код куће. Муж Менисве тај призор није могао да подноси. Често га је жена нашла где ћутке седи пред кујнским столом. Једном, када је готово читав сат скоро непомично седео, с главом у наручју, отворених очију, упитала га је на шта сада мисли, Он одговори: „Ни на шта и на све. А сем тога на нешто сасвим споредно. Сетио сам се, замисли, баш оног Немца о коме ти је Ттедном причала твоја пријатељица Анета, не знам да ли се још сећаш, онај Немац који је био против Хитлера, онај Немац кога су Немци ухапсили, Хтео бих да знам шта је с њим. С њим и његовим сином.“ — Мениева одговори: „Недавно сам срела Виларову. Одвели су тада Немца у затвор Санте. Можда су га досад већ убили. Детета је нестало. Париз је велик. Нашло је можда негде неко скровиште,“

Пошто нико није хтео да пије у друштву нацистичких војника, свет се повлачио са неколико флаша у Мениеву кујну, што би им раније било необично и скоро одвратно. Већином су то били Мениеви другови из предузећа, говорило се отворено. Шеф предузећа уступио је канцеларију немачком комесару. Овај је долазио и одлазио по сопственом нахођењу. Немачки стручњаци испитивали су, мерили и одузимали. Нису се“у канцеларијама предузећа чак више ни трудили да крију за кога се аргатује. Производе из метала, који је био краден на свима странама слали су на исток да другим народима секу гушу. То је био крај свега, скраћено радно "време, скраћена надница, забрана да се штрајкује. Мениева је затворила капке, шапутало се. Страни младић спустио је очи, као да се бојао да му поглед не буде тако оштар и не открије шта осећа. Био је тако блед и мршав да га је Мение посматрао натмурено и изражавао страх да га мори нека болест и да може да зарази и његову децу. Мениева је самој себи написала писмо у коме ју је њена рођака молила да дечака још задржи, пошто јој је муж тешко оболео, због чега она жели да за извесно време остане крај њега. — Баш ју брига за своје дериште, рече Мение,. Мениева је хвалила младића, врло је услужан, иде сваког понедеоника већ у четири сата на главну пијацу, тако је на пример данас уловио ово парче говеђине без карата. · иза

У истом дворишту становале су, заједно са Мениевима, две сестре, оне нису никад биле с осталима, а сада су радо похађале кавану и седеле у крилу немачких монтера. Полицајац је то уочио,