Наша књижевност

« 3: в 65 у 1

ПИ И и

Ми

« Е |

Ј Е

ДРР

ПОВОДОМ ГОСТОВАЊА ПОЗОРИШТА ИЗ НР СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Гостовања позоришних уметника и читавих ансамбла немају за циљ само виђење са старим пријатељима и пријатан провод у њиховом гостољубивом дому; на њима гост показује домаћину своју уметност (обично и домаћин госту своју, али то је узгред), не очекујући за то само захвалност и хвалу, него, пре свега искрен критички суд. Поготово ако гост из унутрашњости долази у главни град; он тада не предаје своје дело домаћину као уобичајени поклон у знак пажње, него га показује као свој допринос у раду на постизању истоветног циља. Зато је таква посета за госта више строг испит или полагање рачуна него љубазно угошћење, за домаћина некад истински уметнички доживљај, дар који га обогаћује, некад разочарање, за обојицу у сваком случају предмет и повод за озбиљно претресање извесних проблема позоришне уметности. -

Тако је било и некада, тако је још више данас, када ни та гостовања више нису случајност, него смишљена и планска мера у нашем позоришном животу. И гостовање највећих и најбољих позоришта из НР Србије (из Крагујевца, Ниша, Панчева, Шапца и Новог Сада) у Београду, у згради Београдског драмског позоришта, дало је прилике не само да се изврши смотра њихових досадашњих постигнућа него и да се уоче извесне заједничке црте у начину и правцу њиховог рада, да се уоче и основни проблеми који отуда произлазе и који се морају решити ради даљег неометаног развоја наше позоришне уметности. На састанцима позоришних радника“и критичара београдских са ансамблом позоришта које је гостовало говорено је подробније о оном што се односи на рад тога позоришта. Потребно је још једном се

"осврнути на основна заједничка питања и на гостовање у целини.

Колико тога заједничког (али, с друге стране, и самосталног, независног) има у тим позориштима, а вероватно и у позориштима целе ФНРЈ) види се већ из прегледа приказаног репертоара. Ево неколико „сувих“ података. На свега 13 претстава, три су позоришта дала „Дунда Мароја“ (крагујевачко, панчевачко и новосадско), два „Ожалошћену породицу“ (панчевачко и шабачко). Од домаћих дела су сем тога изведена: „Подвала“, „Госпођа министарка' и „Краљ Бетајнове", од страних: „Немирна старост", ,„Малограђани", „Без кривице криви", „Вуци и овце“ и „Дубоки корени“. Према томе, од 13 претстава било је осам приказа домаћих дела (пет дела у осам приказа), четири приказа дела руских и совјетских, а један дела америчких аутора. Притом се као нарочито позитивно мора истаћи то да међу ових 10 приказа-

них дела има 4 која се не изводе у београдским позориштима, да су дакле у

~