Наша књижевност

ЧИТУЉА

АНТЕ БОГЛИЋ

Изненада, после кратке болести, умро је у 54 години живота Анте Боглић, песник и истакнути напредни књижевни радник. А. Р. Боглић при"пада оној групи наших напредних писаца који су у периоду између два рата дали све своје књижевне снаге за победу идеја које је Комунистичка лартија истакла као своју заставу. Син сиромашних родитеља, Анте

Боглић је провео мукотрпан живот

песника и борца у времену кад је бити песник или бити борац значило бити осуђен на мучан живот из дана у дан, на прогоне и хапшења, беду и глад. Био је улични певач, радник на градилишту, мали чиновник, коректор, оперски хориста, шаптач... Мењајући занимања, онако како га је на то окрутна борба за голи опстанак присиљавала, Боглић је увек налазио времена да се, у слободним тренуцима, посвети ономе што је интимно сматрао својим јединим позивом; поетском стварању. У времену бесомучних уметничких оргијања разних декадената и модерниста, А. Р. Боглић је био међу оним нашим доста ретким песницима који нису могли да смисао поезије одвоје од службе народу, од тежње за демократским прогресом.

У својим скромним збиркама (Песме, Улица, ветар и ја, Ледене кише и Цртежи са периферије) Боглић је свим својим жаром, у коме се осећа доста рационалних акцената, опевао оне мотиве и догађаје који су у „владајућој“ поезији између два рата били презрени као непоетски, вулгарни, тенденциозно-јалови. Своје најплеменитије поетске заносе он је, међу првима, посвећивао свакодневним животним мотивима са периферије, малим, прегаженим, презреним и обесправљеним људима и њиховим судбинама. Тек доцније, када ће у нашој књижевности, под идејним руководством Комунистичке партије,

отпочети _ принцилијелна борба за

реалистичку књижевност као напред| "о % МУ.

у 3

ни књижевни метод, Боглић ће се почети ослобађати своје скиталачкомалограђанске бунтовности и својих сентименталних поетских поступака. Тај процес идејног ослобођења Боглића као човека и сазревања као уметника, може се лепо пратити у његовој збирци Десет година, у којој је дао један избор свог постског рада. Поред свих својих слабости, она сведочи не само о једном постојаном људском карактеру који је остао светао у свим бурама времена, него и о сталном песничком успону, о достизању све потпунијег песничког израза у духу поетског реализма.

Последњих година пред рат А. Р. Боглић је био истакнути писац књижевне левице. У свим напредним књижевним манифестацијама могло се срести и његово име. Он. је са-

· рађивао у Нашој стварности,

Уметности и критици аи Животу и раду, који је једно Бреме и уређивао; он је иступао на књижевним _ приредбама напредне студентске омладмчне, радио активно у многим организацијама и помагао морално и материјално напредна издавачка предузећа. Лик антифашистичког борца из тог времена остаће у живом сећању напредној јавности наше престонице.

Скрханога здравља, мучен у уста:

· шким затворима, А. Р. Боглић је до-

чекао ослобођење своје домовине 6 патриотским осећањем да је његова дужност, као књижевника и културног радника, да све своје трошне снаге стави на расположење за изградњу социјализма. Његово поштено залагање на раду и исправан људски однос 'према дужностима, Спле оне ма како мале и тешке, довеле су га у редове Комунистичке партије.

Лик А. Р. Боглића, песника, културног радника и борца, остаће у светлој успомени свим његовим друговима; пријатељима и знанцима. А његов поетски рад. надахнут поште-

овиси