Наша књижевност

У заседи вреба леде ; ко. крволиптање трома, тнев — без међа.

н тнев у нама,

"И доноси срцу — буну, вољи — хтење и диже на јуриш зенљу, љубавницу: тнев је тамна љубав и то немирење

_ СВЕТЛО КРВИ

О шта од нас раде по Тим тодинама док муче пџ кољу редом по прозивци # моче ножеве у глас, да аз рана крвави. изроне дани као _врисци.

Ишчашили. су нам из мишићја снопна

костур, из лежишта — сан, већ непродоран.

Жеђ је. Где су рекеР Глад је. Нилде копна.

Смрт је. Звезде цепте. Рат је неуморан.

Како да не кунем, у тами отрезо, баканџе, баканџе, те канџе у боли, и када се нож белот. меса напотезо, када се крв на хлеб са усница проли.

Како да не хоћу да Тор крвомуза саждим у пепео до нерва У сржи, кад ми очи пржи тамом тешких уза, У тамници тде ме смрт за тушу држи.

Травдо, казне, браћо, крв је сјај истине. Кривци, 0 друтови, У последњем боју, чек прсну свуд пољем Тусте помрчине | кад смрћу им, данас ја палим крв своју.

У

пеуикатннитрљржњк 5 4