Наша књижевност

160 ЛИ Књижевност ;

који су вањски ограничени и који ограничено сазнају... рјешава у бар за нас практички бескрајном низању покољења, у бескрајном прогресу“.9

Незадржива човекова тежња да продре у суштину свих ствари и ограниченост, коначност његовог физичког бића — то је, ето, трагичан проблем појединца који је Гетеа мучио у „Вертеру“ (види „Вертер“, писмо датирано 21 јуном 1771) и који претставља мисао водиљу његовог животног дела „Фауста“. Међу забелешкама које је правио при стварању „Фауста“ наилазимо на значајне стихове који песнички илуструју мисао о бесконачности васионе и коначности човека:

»Рез Мепзсћеп Геђеп 156 ел аћпсћез СбефећЕ Ез ћаћ моћ] епеп Аптапа, ћаћ еп Епде, АПеп еп бапге5 151 ез пећ! «10

Гетеов немирни дух испитивања није се могао: помирити са окошталом мисли, са догматизмом. „Сива је, драги пријатељу, сва теорија, а зелено је златно дрво живота,“ каже Мефисто студенту у првом делу „Фауста“.

Против догматизма и плитког емпиризма уперени су и ови веома савремени стихови из „Фауста“ (1 део, Т чин):

»Рагап егКкепп зећ Чеп сејећгјеп Неггп!

Маз Фг пећ! Тазгећ, згећЕ ецесћ теџептегп,

Маз Шг шећ! Таз5ћ, даз Тећ| ешећ сапх ипад саг, Маз ћг теће гесћпећ, ојашђеЕ #ћг, зет пећ! заћг, Маз Фг тећ! до, ћај Бг еџећ Кеп СемтећЕ Маз Фг теће типа, даз, тетЕ Шг, сене тећ«“

Идеју негације која је недељива од дијалектичког схватања бесконачног и коначног поставио је млади бунтовник Гете у периоду »Зипт ипа Ргапг-а« прилично конкретно. У трагедији „Гец фон Берлихинген“ проглашава за носиоца истинске среће и истинске величине онога који не треба ни да влада ни да слуша (1 чин). У „Вертеру“ каже: „Смемо ли народ који грца под неподношљивим јармом тирана назвати слабим ако коначно ускипи и разбије своје окове“ (писмо од 21 августа 1771). У „Торквату Тасу“ који је писао у свом вајмарском периоду песник устаје против спутавања слободне мисли на дворовима немачких деспота:

»... 15 Фе Маћгће моћ] уоп Мег уегђапп!2 15 шт Рајаз| дег Тгеге Сејз| сеКегкег!» На! Мег еп ефег Мепзећ пиг Огиск 21 ашдеп»«=

• Енгелс, Анти-Диринг, Загреб 1946, стр. 124—125.

10 Човечји живот је слична песма: / има додуше почетка, има краја, ' но целина није. Ооефћез Еаџ5,, Сезатгаизоађе, Гејрдо, Јп5ејуепас, стр. 508.

пл По томе познајем ученог господина! / Што не опипате, далеко је од вас миљама, / што не ухватите, недостаје вам савршено, / што не израчунате, мислите да није стварно, / што не мерите тегом, нема за вас тежине, / што не кујете у новац, то сматрате да не вреди. / .

12, је ли истина одавде доиста прогнана> / Је ли у палати слободан дух заробљен> / Мора ли овде племенит човек да сноси само јарамг2 /